Prosvetni glasnik

Основни проблеми наше просвете

3

народне културно-просветее воље. Тим светом овапдоћено је добрим делом народно схватање Бога, света и човека, — читав један »Гсапзсћаиип§'« који, поређен са сличним народио-философским системима других нација, стоји у првом реду. По њему је наш мали народ — велики, Величина његова није само у величанству, мудрости и лепоти његових веровања и веттова његовог религиозног, моралног, естетског и политичког искуства, већ у монументалној афирмацији његовог бића, а најпре његовог културно-просветног бића. 1 ОСНОВНИ СТАВОВИ Наша су излагања, надамо се, бар донекле пружила премисе помоћу којих можемо да изведемо основне закључке за препород нашег културно-просветног система у духу народно-просветне воље. 1. Просвета мора органски да се припоји народном духу. Јер просвета једног народа није ништа друго до продужење народне духовне личности. Просвета је ум народа, али ум као мисао и акција у једно. 2. Све културне енергије, акумулиране у културно-просветна једра, враћају се народу однеговане, оплемењене, умножене. Духовна блага су у истој, ако не у већој мери, народна као и материјална блага. Нико та блага несме да харчи. Најмање је разумљиво, оправдано и дозвољено распикућно располагање тим благом. Карактер наше културе мора одговарати карактеру нашег народа. 3. У том смислу мора се наша школа понародити, Сва просветна штива морају одговарати садржајика народног духа. И саму науку има да надахњује и носи особеност народно-културног импулса, И наука је национална, или, у најмању руку, никад није антинационална, под претпоставком, наравно?. да је —• права наЈ-то. Народно §иће одражује се чак и на посебним типовима математичког мишљења! Утолико пре у области других наука нарочито такозваних „Духовних наука",- Концепција некакве „интернационалне" науке одиграла је, као заблуда старих дана, своје, т