Prosvetni glasnik

72

Просветни гласник

маи>их кзнали, који постепено освајвју и најудаљеније крајеве и најдубље сдојеве. Што је пре била својина неколико мандарина, данас постаје опшга људска имовина. Тако не само идејама и садржајем својим, но и својим домашајем, ана постаје све подобнија да послужи као једно од моћних васпитних средстава наших. Тај утицај њен можете и на нарочитим примерима видети, у већини историских и друштвених покрета последњих времена. Друштва и народи кретани су књижевним делима. Русовљева су дела преобразила Европу, створила једно друштвено душевно стање, које је било од највећег утицаја на развијање догађаја... Гетеов Вертер, Шатобрианоз Рене, Бајронови јунаци, производили су душевна стања за читаву једну историску периоду, која су и позната под њиховим именима. За ослобођење Италије учинили су родољубиви песници италијански прошлог века... толико исто колико њени политичари и спољашњи догађаји. Чика Томина колиба Бичер-Стовове помогла је знатно да се укине трговина с робљем у Америци. За Тургењевљев Ловчев дневник веле да је толико исто припомогао ослобођењу руског мужика... Најзад, у новије време, имате утицај Ибсенов, чиј« се моралне теорије расправљају, причају, проповедају, у драмама, романима, приповеткама, расправама, по новинама, свуда где год се чита и пише. Толико је маха узео и утицај књижевности! И тај ће утицај вероватно само још расти. Говорећи другом једном приликом о уметности (Две речи о уметности), Богдан Поповић је јасно и убедљиво указао на чињеницу да уметност није луксуз већ једна насушна духовна потреба сваког истински образованог човека, саставни део опште културе савременог европског интелектуалца: „У нас се уметност, на жалост, мало негује; и стога је о њој потребно говорити. Кривица је нешто до сиромаштва и распарчаности нашега народа; али вииге до таа што људи још не знају вредност уметности. Кад би они знали да је она једна од најважнијих, највиших и најлепших грана људске просвете и непресушан извор високог и великог уживања, они би брзо разумели да њу треба неговати равноправно с осталим гранама те просвете, с народним образовањем, с примење:к >м науком, с чистом науком. Погрешно је мишљење, да је уметност раскош, да је излишна и чак, понекипут, да |е штетна, да чини човека мекушним, да га расејава од његових озбкљнијих дужности. Таква више или мање непријатељска мишљења могу се чути доста често. Али, ја ћу вам одмах рећи зашто: само зато што има мало света који разуме уметност." Такво је било стање ствари онда када је Богдан Поповић закочЈњар 4е било још у арвим зачецима; наша