Prosvetni glasnik

78

Просветни гласник

реформе за добро народа и државе...; добре грађанке чији су мужеви, браћа, синови, страдали од „правосуђа", »скусили „писма с печатом" и познали Бастиљу ... ; напослетку, политички спекуланти, смутљивци, амбициозни завидљивци, најнижи у овом друштву, али вазда многобројни у друштву у ксме је неред завладао..." У својој студији Богдан Поповић је дао убедљиву и документовану критику старога режима и феудално-аристократског поретка. Он је то дао на основу познавања чињеница, не залажући се ни за једну ни за другу страну, желећи само да утврди историску истину: „Милиони се троше као плева, и све се узима од народа, јер племићи нису порезани. „Презрени метал", натопљен знојем и крвљу радника, котрља се и растура као никад ни пре, ни после тога; кад читате документе из оног времена, ви буквално чујете како новац звечи и тече на све стране као огромна златна и сребрна река која се сурвава негде, у неку провалију. Најбогатији тако троше да никад ништа немају." То је изазвало разумљиву,, реакцију. Парламенат дижонски, у својој чувеној Претставци од 1764, протестовао је гласно против овог неразум-ног расипања државне имовине: „А пре а после, народ ће дознати да се остаци наших финансија расипају и даље на дарове тако често незаслужене... и који увек иду истим лицима, у исте грамжљиве руке, које се вечито отварају и увек мисле да нису довољно пуне; оним ненаситним људима који су се, изгледа, родили само зато да све узму и да ништа немају, људима без милосрђа као и без срама." „ Говорећи о узалудности свих покушаваних рефорама, Богдан Поповић објашњава социјално-економску позадину народног незадовољства са тадашњим феудалним поретком и тумачи јаз који је постојао између државних управљача и широких народних маса, жељних рефорама и правичности; Краљ, Краљица, Краљева браћа и сестре, племићи, дворанска гомила, државни великодостојници, министри и људи на власти, неспособни да сами земљом управљају, гњевно или презриво отклањају оне које су требали да призову у помоћ, да привежу за себе оне који критикују, оне који би тим људима на великим положајима за времена отворили очи, пре но што земљу сурвају у понор. Место тога, они пале џелатовом руком њихове списе, прогоне их, затварају у Бастиљу, доносе законе против њих; а народ који