Prosvetni glasnik

Духовни лик Богдана Поповића

81

пластику, за црначке игре, за црначку музику, уопште за све што је црначко. Дегенерисани укус хипер-модерног западњачког човека почео је уживати у дивљини, у примитивности, у грубости и суровости црначког начина живљења, анималистичког и примитивистичког у тој мери да је постепено губио #>удски вид и људски оквир. Рафинираном оку и префињеном слуху блазираног ззпадњака изгледала је егзотична и бизарна сва та црначка пластика и црначка музика. Ово лудило допрло је са запада и до нас, до наших модерниста и футуриста, зенитиста и дадаиста, и многи наши снобови почели су да говоре и пишу сасвим озбиљно и са неприкривеним одушевљењем о тобожњим „лепотама" и „вредностима" такозване „црначке уметности." Тада је Богдан Поповић, као најпозванији судија за сва уметничка и естетичка питања у нас, написао један од својих најзначајнијих чланака у Српском књижевном гласнику (1923) под карактеристичним насловом: Која је уметничка вредност црначке плрстике? Никада још Богдан Поповић није био тако оштар и категоричан као у овом чланку и никада још није тако крепко и беспоштедно кигосао једну болесну појаву у нашој друштвеној средини као овом приликом. Већ први утисак, који је црначка пластика учинила на нашега естетичара, био је неповољан: „Први утисак који црначка пластика учини на непристрасног посматрача, и стручног и нестручног, утисак је нечег несумњиво дивљег, ружног, и врло примитивног — за наш данашњи, европски укус, који је наш укус и према томе за нас апсолутан и меродаван." Оцењујући производе црначке пластике европским мерилом, Богдан Поповић их је класификовао у четири групе, у четири категорије, дајући о свакој прецизну карактеристику. Последње две групе наишле су на нарочито допадање свију оних који воле екцентрично и примитивно. Међутим, Поповић оцењује ове продукте као „један од најнижих ступњева уметничке људске производње": „Није овде само обрада најпримитивнија, него је овде и посматрање најпримитивније. Црначки вајар, као што је и код деце случај, не обујми цео и прави облик ствари која је пред њим, но само неке делове њене који су привукли његову детињасту, усредсређено расејану пажњу. Црначки вајар има овде очи зато да не види, и деље своје кипове као у мраку, под утицајем својих дивљачких концепција; он најбр;уталније теше Просветни гласнкк бр. 2 2