Prosvetni glasnik

86

Проеветни гласник

место разлагати или доказивати. Многе неугодне и мучне по- ! јаве у кашем народном и друштвеном животу, честе и тешке свађе, мржње, пркос, завист, ометање и свлачење на ниже онога што је добро, подизање онога што је рђаво, заустављање на- ■ претка политичког, друштвеног, моралног, просветног, — све су то највећим делом последкце „жестоке" нарави великог броја наших сународника." Искусан познавалац урођених људских особина уопште, а менталитета нашега Народа понаособ, без илузија о људској доброти и племенитости, али далек од сваке мизантропије, Богдан Поповић хоће да сведе све на пра&у меру и настојава да све протумачи и објасни са једног вишег социолошког и филозофског гледишта: Човек се, наравно, ма ком народу или добу припадао, неће никад ослободити свога егоизма, и увек ће га вређати оно што иде унаточ његовим жељама, праведним или неправедним. Али културан човек, који је осим тога обично и на праведној страни, свешће и своја оправдана непријатељска осећања на културну меру; а некултуран човек, „жестоки тип," који је скоро увек још и на неправедној страни, даће и неоправданим осећањима беснога, дивљачкога маха; и то још најбешње онда кад су њихова непријатељска осећања најмање оправдана. У крајњим случајевима (као што се то, на жалост, може у нас видети доста често) тахав човек избрише и посдедњу разлику која постоји између човека и бесна пса. Богдан Поиовић је и овом приликом био у праву да тако говори. Културни борац првога реда, он је жигосао зло са жељом да допринесе изграђивању једнога новог српског нараштаја, једнога новог али и бољег српског човека. VI' Посебно поглавље заузима професорска делатност Богдана Поповића, прво на Великој школи, а затим на Универзитету. Ако оставимо на страну године проведене као асистент, само наставничка делатност Поповићева заузима раздобље од читаве четири деценије: од 1894 до 1934. Своје уводно предавање на Великој школи одржао је на дан 12 фебруара 1894, са Велике школе прешао је на Универзитет, на њему је као редовни професор предавао до школске 1929—30 године, а после свога пензиони-