Prosvetni glasnik
Духовни лик Богдана Поповића
91
зацији превођења најзначајнијих дела из великих европских књижевности на наш језик. Сем тота, и сам одличан преводилац, он је дао узорке обрасце како треба преводити. Поповићеви преводи Шекспира, Гетеа, Молиера, Ренана, Густава Фрајтага, Ернеста Екштајна, Г. А. Мајера, Александра Диме, Ла Харпа, Сили Придома, Пола Верлена, Шанфаре, Билхане и многих других страних писаца оетали су све до данас недостигнути. Као вишегодишњи уредник нашег најзначајцијег часописа, Српског књижевног гласника, уређиваног по зисоким европским мерилима, Богдан Поповић је, поред критички одабраних текстова наших домаћих писаца, у свакоме броју доносио одличне преводе из великих европских књижевности и чланке о страним писцима, класичним и модерним, оцене и приказе о њиховим делима и прегледе страних часописа и едиција. На тај начин је Гласник био истозремено и српски и европски часопис, а у поређењу са ранијим, већином примитивно редигованим, часописима Гласник је први европски уређиван часопис у српској књижевности. Европско мерило Богдана Поповића дошло је до свога можда најрељефнијега израза у састављању познате Антологије ; ови]е српске лирике. Поеле наших класичних цародних песама, то је до данас иајчитанија збирка песама, која је дочекала већ осам издања и продрла дубоко и у најшире слојеве наше читалачке публике. Поповићева Антологија је састављена по исто тако високим критичким мерилима и по исто тако строгим естетичким принципима по којима се редигују сличне антологије у великих културних народа. Доћи ће нове генерације песника, састављаће се нове антологије по новим мерилима и новим принципима, али ће Поповићева Антологија остати као ремек-дело своје врсте и узек ће налазити многобројну и захвалну публику. Један од најсвестранијих познавалаца нашег књижевног језика, којим влада суверено још од своје ране младости, Богдан Поповић је истовремено познат и као творац београдског стила. Под овим појмом, који.је већ одавно стекао право грађанства у историји наше књижевности, ми подразумевамо најсавршенији српски књижевни стил, стил прикладан духу нашега језика и психичким особинама наше нације, стил кристалне јасноће и отмене упрошћености. Београдски стил је већ одавно постао стил