Prosvetno-crkvena Dobrotvorka Draginja St. Petrović

(а 5510 јој Обје о јој 5 о јој 519 јој 550 Јој ој МОЈ ој 5 обје ој 506] «51001 50)

земљу, коју је она заиста безгранично волела свом материнском љубављу и свима осећајима свога племенитога патриотског срца. Стара Мајка Госпођа Драгиња Станојла Петровића живела је само за свој народ, о њему је свагда мислила и за њега је свагда била готова да жртвује све. Њена је кућа свагда била отворена за свакога доброга србина, њена је рука била свагда дугачка и пуна милости не само према сваком српском сиротану, него и према сваком српском племенитом и родољубивом циљу. По примеру старих, великих и историских српских жена — Мајка Драга свагда се одликовала великом и ретком побожношћу, па је и све своје велико имање оставила своме, српском народу за школовање његових синова из свију српских крајева У овоме смислу, 0 овом раду, моји благословени хришћани, ја _бих вам могао још дуго и много говорити а све о великим и веома ретким заслугама ове збиља велике и врло ретке српске старице. Према мојим личним осећајима за упокојену нашу стару Мајку Драгињу, ја бих могао написати целу књигу, али нашто је и зашто би било све то, кад упокојена Мајка Госпођа Драгиња светло и право стоји и пред црквеном песмом, која каже; „Веја сујета человјеческаја јелика не пребивает по смрти: не пребивает бсгатство, нишчествујет слава: пришедшеј бо смрти сија веја потребишасја“. Истина је, да се ова црквена песма чује над гробом свакога човека, али је ито истина: да гроб наше старе Мајке Госпође Драгиње чини велики изузетак међу свима осталим гробовима, као што и њен живот чини изузетак међу свима живим људима а још више међу њеним сестрама — женама. Живот Госпође Драгиње и ако је био человјечески, ипак се на њега не може применити оно: „веја сујета ч=ловјеческаја“, јер је њен живот богато био украшен великим и стварним делима. Њено богаство и њена слава пребивајут и пришедшеј смерти и сија всја не потребишасја, него остају веја и теће докле је сунца и месеца — вечно а дотле ће трајати и велика успомена на велику покојницу, јер је она великим животом и живела и велика дела после смрти оставила, па за то се и имала рашта и родити.

„Вечна јој памјат, вечна успомена међу свима нама, благодарним синовима наше старе Мајке а особито међу српским ђацима из свију српских крајева, за које се она збиља потпуно матерински старала, па за то код свију своју материнску љубав оставила, па ће као велика Мајка, великим именом вечно и живити међу нама свима.

„Вечна јој памјаш“!!.

ОХОСХОСХОООХОСХОСХОО | — 103 — _ ОбХОСХОСХОСХОВХОО О