Prosvetno-crkvena Dobrotvorka Draginja St. Petrović

осаоо со ВО Ооо с Ооо О ос во ссе оке воосе ок осе: 00)

Из Скопља се јавише наш конзул Милослав Куртовић и руски Н. Машков.

„Дубоко смо тронути смрћу врле добротворке. Вечна јој памјат.

12. ХТ. 1901, тг. | Н. Машков, Скопље. М. Нуртовић“.

У недељу, 18. новембра, у 11 сати пре подне дават је седмодневни парастос у београдској новогробљанској цркви. Чинодејствовао је Митрополит Инокентије са целим београдским свештенством.

У суботу, 24. новембра у Скопљу је одслужена литургија за покој душе Драгиње а потом приређен свечан парастос. Новоизабрани Митрополит Скопљански Високопреосвећени Фирмилијан држао је том приликом ову беседу:

„Всја сујета человјеческаја јелика не пребиваеш по смерти:не пребиваеш богатсшво, нишчесшвујеш слава: пришедшеј бо смрши сија веја потребишасја“.

„Благословени хришћани!

„Госпођа Драгиња Станојла Петровића, саветниковица, добро позната и свудау српском свету призната, чувена српска добротворка и ктиторка, умрла је 11. овог. месеца и сахрањена у својој сопственој цркви Св. Николе на Новом Гробљу у Београду. Наша благодарна браћа српске престонице у Краљевини сахранила су упокојене, али веома драгоцене и историске остатке, у којима је обитавала велика и знаменита душа упокојене српске добротворке, наше старг Мајке, госпође Драгиње. Ова сахрана била је врло свечана, трајала је дуже времена а састављен је био и Одбор за сахрану. Вглика покојница лежала је дуже време у својој сопственој цркви, где је и св. литургија служена за време лежања упокојене ктиторке; па је и после службе Божје остављена народу на последње благодарно целивање и тек тога дана пред вече спуштена у њену гробницу — у српску

ОбХООЖОСХОСХОбХОооо | — 102 — ОСХОСХОСХОСХООЖОСКОО