Prosvetno-crkvena Dobrotvorka Draginja St. Petrović

оса ок оса дос осе оо сео ове зоо о осе Осе Ооо обк О) 6.

О улози старих српских задужбина у прошлости и нових у садашњости и будућности.:

Поштоване госпође и господо,

„Није бабо расковао благо

На наџаке ни на буздоване

Ни на сабље ни на бојна копља, Ни добријем коњма на рахшове; Већ је бабо пошрошно благо

На шри славна српска манастира: Једну бабо саградио цркву,

Бујел Вилиндар насред Горе Свете, Красну славну себе задужбину.“

Овако је Св. Сава, ради одбране свога оца Стефана Немање, отпочео одговор свој господи хришћанској на њихово протестно питање: „Куд се деде цар Немање благо2“ И кад се сетимо свега шта су у то време били српски манастири, мораће се признати и јака одбрана Св. Саве и високи културни смисао нашега народа. Нису манастири били само места где се добивала религиозна храна и душевна утеха, него и места где се стицала и писменост, где се неговала и књижевност и сва наука тога времена; они су били и болнице где су се лечили физички недузи, и расадници пољопривредних знања, једном речју места где се налазила свеколика култура тадашња. Они су, управо, били прави народни универзитети. који су непосредно и најјаче утицали на најширу масу пародну, какву непосредност и јачину не могу имати данашњи.

И кад је нестало и последње сенке старе српске државе, остају ти манастири, истина много посрнули и ослабели, као достојни њени заменици. Није то пуста фраза, да су манастири јачали и одржавали свест нашега народа, запајајући га надом на бољу будућност. О том су нам најбољи доказ наше народне умотворине, које потпуно дишу религиозно-моралним и националним духом, а историјско знање нашега народа увек је црпено из старих летописа и живих уста калуђерских.

Кад Милош у Латинима, хвалећи се пред њима, набраја све могуће цркве и манастире, задужбине старих српских владалаца

' Говор који је држао председник Одоора „Фонла Станојла и Драгиње Петровића“, на свечаној седници у спомен њихов, на Ваведење 4. дек, 1922. г, у 4 часа по подие, у дворници [), Мушке Београдске Гимназије.

: ; ХУХО~ ; у - 150 — ОСХОСХОСКООХООЖОСКОО