Prosvetno-crkvena Dobrotvorka Draginja St. Petrović

оса ока око особе

Истога тога дана, у понедељак, као што се доцније дознало, Патријарх цариградски, Његова Светост Јоаким Ш, на глас о смрти Драгињиној, приредио је свечан помен у патријаршијској цркви за покој душе наше добротворке.

А. сутра дан, у уторак, 13. новембра, по распореду, започела је у 10 сати пре подне заупокојена литургија у светоникољској цркви. Непосредно после службе отпочело је опело, које је због неколико беседника трајало доста дуго. Чинодејствовао је Њ. В. Митрополит Инокентије, епископ Сава, епископ Никанор, архимандрити, протојереји и многи свештеници како из Београда тако и из унутрашњости. Овога пута присутан је био и нарочити изасланик Његовог Величанства Краља Александра, отправник руске Мисије Павле Борисовић Мансуров, многи министри, сенатори и цвет грађанства престоничког.

Прву посмртну реч изговорио је Поглавар наше Цркве.

Ево, како гласи оригиналан говор Њ. В. Преосвештенства Митрополита и Архијепископа београдског Господина Инокентија:

„Благо ономе, који умире у Господу“.

„За кратки људски век доста си живела. Бог те је миловао, па си за то кадра била да у богоугодним делима својим до краја истрајеш, свагда као бескрајно одана Богу и народу српскоме. Твоја душа свакад је била препуна идеалима, који грешну земљу везују за узвишене небеске регијоне. Запојена тим ненадмашним идеалима, ти си на грешној земљи своје срце испунила осећајима, који у туђем јаду и невољи свој сопствени јад и невољу гледаху. На прагу твог христољубивог, српског дома убрисана је свака сува, уминуо је сваки бол, утешен је сваки паћеник, извидан је сваки мученик овога грешнога света, О! срећна жено — нова српска Самарјанко! Благо души твојој!

„И овај свети храм, у коме си за живота свога спремила себи вечну кућу, сведок је, доказ је, колико си вазда била одана

ОСХООХОСХОСХОСХОбХоо — 90— ОСХОСХОСХОСХООКОСКОО