Prvo naučno delo o trgovini dubrovčanina Benka Kotruljića

~

развијању средњевековних градова, нарочито приморских који проналасцима и открићима светски промет засноваше — она трговина, која је умножавањем новчаних капитала и усавршавањем технике и ову нашу модерну индустрију засновала и однеговала. У први ред владајућих сталежа друштвених дошли су, иза завојевача, власника земаља (старе и нове властеле) у староме и средњему веку, на прагу новога доба, прво трговци, па тек мимо и после њих индустријалци. И као што су римски сенатори и племићи, поред земљорада као главнога им занимања, још и трговали па често и саме радионице на својим имањима подизали, док су прост народ и робље свуда само служили и работали, тако је исто и у Дубровнику Котруљићева времена властела, поред трговине као главнога јој занимања, у граду још и радионице подизала и земље изван града прибављала, док су у самој ствари пучани и кмети све тешке поморске, занатске и ратарске радове вршили. Појава Котруљићева спиба о трговини пада баш у време највећега трговинског и културног полета италијанских градова, који, нарочито услед и након крсташких похода, ле-

! Између завојевача и завојеваних, владајуће и робујуће класе друштвене, прво се уопште умећу трговци, који са стране робу допосе, домаће нроизводе на страну износе и па тај начин својом посредничком улогом културу подижу и шире. По трговачким градовима подижу се и прве занатске радионице пи у њима врши природна потреба основне друштвене размене сировина и Фабриката. И како трговина пре свега потребује јавну безбедност, дакле извесан зајемчен шравни поредак друштвени, то је она и природни творац онога трећег грађанског, тртовачко-занатлијског сталежа, који увиђавним владаоцима и државницима даде на прагу новога доба тек и снаге и могућности, да сломију Феудалну анархију, ослободе сељака и подигну модерну народну државу. Већ је Тациту јасно било, да је трговина поглавити извор културе (рет сотитетста сшћив, па и ћитаттав). Ову културну и државотворпу мисију стварања, трећега грађанског сталежа почели су у старој српској држави успешно вршити дубровчани у својим колонијама, али је извођење овога спасоносног антифеудалног процеса у нас па жалост прерано спречила и онемогућила била турска најезда.