Prvo naučno delo o trgovini dubrovčanina Benka Kotruljića

14

Риминијом (1931, г. Са Балкана је Дубровник носио на запад сировине, а са запада опет на Балкан доносио Фабрикате.' Најстарија српска повеља (коју Миклошић у својим српским споменицима, Мопштпелфа Зегђјса, на стр. !. наводи), јесте повеља Кулина бана босанскога, којом овај већ год. 1189. зајемчава дубровчанима слободу трговања и настањивања у Босни, слободно од сваких дажбина. Стешњен међу морем и кршевима херцеговачким, Дубровник је вазда настојавао да откупом или поклонима прибави себи што више околних српских покрајина. И српски владаоци и властела радо им уступаху суседна острва |тако нпр. Ластово — Гастозфа —, које би купљено г. 1916. од краља Стевана Немање, па доцније Мљет — Меједа и Хвар — Геза као и суседна земљишта: од Гружа до Орашца с једне и до Жупе с друге стране.“ Дубровник,

Дубровчани су у Италију са Балкана увозили: жита (сваковрсна), брашна, сочива, коже, лој, восак, мед, катран, вуну, олово, сребро, итд. а из Италије на Балкан довозили: јужно воће, тканине (свакојаке), свиленице, сукно, скерлет, платно, гвожђарије, стакла, огледала, посуђе, сапун, лекове, накпте итд. У ЛМатковића на пстом месту, на стр. 47—48. В. п у 4. Мијатовића: „Студијама за историју сршске трговине ХИ. п ХГУ. века“ у „Гласнику“, 38. Стр. 80.

> Ру, Р. Маћкотб: „РгПог К (гаотасКко-роћиској Ћазболаја терифике Чиђгоуаске“, у „Раду Југовл.- Академије“, књ. ХУ. 1871. на Стр. 14. Дубровчани су се настањивали по градовима, тде је трговина поглавито у њиховим рукама била, и на рудницима, тде су се руде вадиле потопиле. Наши владаоци заштићавали су их, јер им Дубровчани тек живљом трговином и рударством отворише и богатије пзворе државних прихода. (Они су махом п соћ откупљивали.)

8 Ивелијо папомиње, како су већ први српски владари уступили били Дубровнику тако зване „дебеле међе“ (деђеје шедје) а краљ Бодин 1.100. т, дао п „ја рассоја УаПе Ф Слопсћено ај Мопазгеко Вепеф по — Шумет, „те о, стр. 7,. Год. 1888. краљ Стефан Душан шреко босанскога бана СтеФана Котромаповића уступа Дубровчанима Стон, Рат, Превлаку и острво Посредницу (Рипћа е Зеаото за 8.000 перпера и 500 перпера годишњега данка) и ту повељу Котромановићеву о устушању Рата и Стона потврђује доцније Душан п кло цар. (Стонски дотодак од 500 перпера годишње). — Године 1398. краљ босански Остоја услупа пм опет Приморје (Орашац, Трстено и Брсечине), које се обично доцније називало # ве Земље (Текге ппохе); а