Prvo naučno delo o trgovini dubrovčanina Benka Kotruljića

сл У

кад се већа количина робе преко мора бродовима носи и еп огтоз продаје). Кредитом се тек како ваља шире трговина и радиност; служећи се кредитом дижу се и омањи привредници; без њега би се могло радити п трговати само са имућнијима и новчанијима, па би онда с тога наравно п сам промет производа морао бити врло ограничен; без кредита не би се сиромашнији људи уопште чак ни могли одавати трговању. (Лист 20.). А без трговања на кредит пропала би онда и многа грана радиности (тако, нарочито вели, платнарска и свиларска индустрија. Лист 19.. Међу тим стоји, вели он, несумњиво и то да је трговина на кредит доста компликована пи ризична и да се с тога за њу тражи и доста знања и доста искуства. Ваља добро познавати не само робу, са којом се тргује, већ п оне са којима се тргује |чувати се људи несигурних и бескарактерних).“ Исто тако ваља добро знати и време, кад се п на које рокове роба на почек даје, а нарочито ваља добро утврдити и обезбедити уобичајене начине плаћања (тодо аде! радатетго, Лист 20. Стр. 2.), јер, вели, једно мисли муштерија а друго крчмар (те да не испадне случајно рачун без крчмара, Лист 21.); најзад ваља добро одмерити и осигурати и добити и интересе, који треба да су праведни и умерени, јер, вели, ако се сиромашнији дужници преоптерете, може се врло лако десити, да се са високим интересима изгуби сама главница. Ваља нарочито добро познавати помесне прилике и обичаје и задовољити се и са умеренијом добићу, али утолико већом сигурношћу, је

т

р

! У људе, којима опревни трговци не треба да дају кредите, он убројава ђаке, докторе (иштересантно за опдашњи социјални положај лекара) Ц војнике. И риђим људима није, вели, много веровати — уопште људима 00ележеним павеслим телесним манама (Сауе НЉЕ ађ ћопипе запао !).