Prvo naučno delo o trgovini dubrovčanina Benka Kotruljića

78

(Лист 71. Стр. 2.. У половини петнаестога столећа (што, као што рекосмо, при оцени Котруљићева списа никад не треба губити из вида) Котруљић поставља начело, да је знање основна и најјача моћ људска и друштвена ·наводи у прилог томе ваздан примера из историје као п мишљења великих државника и Философа). Дајте ми, вели, знања, па ћу вам дати пи богатства. Незнање п немаштина иду обично руку под руку и не само што је незналица по правилу

сиромах (јер у рукама његовим пропадају чак и стечена имања !, већ је као такав онда још и морално нижи п неразвијенији. Право знање је дакле не само моћ, већ пи врлина (честитост, човечност и доброта — „отапа јепогапз тајца«!), и с тога се знање не може никад и нигде ни да сложи п измири са незнањем (вечити рат између зналачке мањине п незналичке већине). Као што се, вели, ватра са водом не слаже, тек пи незналица са зналцем и зато обично незналичка маса и гони просвећене умове (наводи за пример Сократа, Данте-а итд.)

У даљих петнаест глава (У—ХУШ.) Котруљић се дотиче најразноврснијих, често и врло ситних, питања из приватнога и јавног живота трговачког, у чему му ми нећемо следовати, пошто би нас то далеко одвело, већ ћемо се ограничити само на извесне важније моменте излагања његова. У испитивању неједнакости људске Котруљић полази са потпуно умеснога и правилног гледишта, да су имовне разлике природна последица самих природних разлика међу људима, тако, да, по истоме праву по коме међу људима има јачих, паметнијих, здравијих и лешших, има.

1 Овај део списа његовога има поглавито васпитну тенденцију пу томе погледу у многоме нас опомиње на „савете здрава разума“ п „благе обичаје“ Доситијеве.