Putne beleške po staroj Srbiji 1871-1898.

117

Мајстор Торча, Јанко и Ђорђе. Ппса дпјакон Дпониспје септембра лето 1772. На јвднвј илочи: 1815. лето сеј источник сагради смирени јеромонах Пајсије са братијем јереји Псаплом, Николо м, Даном, ЈованохМ (даље искварено). На чесми : 1 880. месеца јуна огради се чесма с помоћу оца Јанићија девичког а с трудом Јована Студпћа са братпју и трошком ошите народним. Пок. Јастребов je у своме делу „Податцп за историју српске цркве« 1879. године изнео неке преписе из девичког манастира, али ми учитељ Елезовић рече да пма још много старих запыса на пој единим старим књигама црквеним, али ja нисам имао кад да чекам на преиисивање истих. Манастпр овај нема звона, већ само дрвено и гвоздено клепало, алп се без тешкоћа може окачити једно звоно, јер сам уверен, да се Арнауташи томе не би противили. Над манастиром на врху у иланини једно се место зове звонара , а то место Арнауташи зову Градина. Уверење влада, да болесыици, а нарочито душевно оболели налазе спаса у овоме манастиру, те готово никад није без којега болесника, како из оближнытх села, тако и из удаљенијих места. Доводе у манастир на исцељење и душевно оболеле Арнауташе и Турке, те с тога Арнауташи и не чине ннкакве штете манастиру, али ипак адет влада да сваки Арнауташ, који ма каквнм послом у манастпр дође, да ту руча пли вечера бесплатно. Народно преданье о св. Јанићију Девичком, које je прибележио Јеротије Елезовић, овде само укратко износим : Свети Јанићије je родом из Приморја. Нрво je догаао у манастир Црне Реке, у пбарском Колашину, где je био и старешина ыанастира, у коме пред вратима црквеним у стени и сада иостоји једно удубљење, у коме ce je, веле, свети Јанићије одмарао. То се удубљење сада зове сто светога Јанићија. На томе се месту и сада редовно пали кандпло. Братство видевши богоугодан живот његов, по-