Putne beleške po staroj Srbiji 1871-1898.

118

чело га je за живота славити као светитеља. Но како je свети Јанићије избегавао земаљску славу, то je оставпо Црну Реку и отишао у иланину, која се сада зове Девичка, да се тамо усамлен Богу моли. Тада je у садањем селу Трстеннку, на један час хода, југоисточно од Девича, био град, у коме je живио Деспот Ђурђе, itojii je имао болесну (.губаву) кћер Марију, коју нпје могао излечпти. Због те неизлечиве болести Марија се реши да оде у пустить у, и тако лутајући по планини она je нашила на св. Јанпћија, који je седео и мол но се Богу под jод ним храстом у месту, које сада носи назив Крст. Свети Јаниђије се прво помолио Богу за оздрављење Маријино, па je за тим одвео на извор и кад je Азорском водом умно, Мари ja je потпуно оздравила. За тпм je свети Јанпћпје извео Марију на пут, којим je отшила своме оцу. На по часа од тога места Mapiijy je први угледао Ђурђев ловац Радован, који je ту ловио. Место са кога je Радован спазпо Марију и сада га Арнауташи зову Прони Радованит , тј. Радованов Поток , а место на коме je Радован запитао Марију како je оздравила, зове се Марина где je сада арнауташко село Марина. Тада je ту на Марини подигнута мала црквица, која je сада у рушевинама Извор на коме je свети Јанићпје умно Марпју, зове се Извор св. Јанићија. Вода je у овоме извору хладна и чини ми се да je сумпорна. Синаксар преподобног оца св. Јанићија, који ce не разликује много од народног предања, преведен из црквене књиге Србуље, гласи: „Овај свети и преподобии отац наш Јоаникпје, обиталац пустиње пустиножитељ, рођен je y Дйоклитији, пределу Фостанском, у приморју јадранском. Имена његових родитела нпсу позната, алн без пкакве сумње припадали су броју побожних и православнпх у српском племену људи. Још из ране младости Јоаникије заволи Бога и усамљена места. С тога оставивши свој дом и родителе дође на реку Ибар и настаып се у пустом месту, званом Црна Река , и ту се труђаше да угоди Богу,