Putne beleške po staroj Srbiji 1871-1898.

120

старао се о духовном усавршавању њпховом претходећп примером свога живљења. И тако прожпвпвши много година и догнавши до дубоке старости отпде Господу. Моштп његове су положене сахрањене у цркви тога ыанастира три лакта у дубину испод зем.ье. Посредством којих милосрдни Господ чини многа псцељења над онима који долазе с пером. А к њему припадајући молимо се; да топлим молитвама свога угодника помилује и удостоји нас Царства у светлости светих својпх. Амин“. Светога Јанићија гроб je био до саме цркве, алп je доцније подигнут наоколо зид, те je гроб св. Јанпћија остао у цркви као у нарочитом одељењу цркве. Стару кујну и ћелију у манастиру веле да je подигао некакав везпр турски. Неки веле да je то био Ћупурлић, ал и о томе нема никаква Факта. [ [рипрату црквену озидао je игуман Петроније, Херцеговац, око 1724. године. Из гьеговог доба има и сада join неких црквенпх утвари. Прича се, да je онај храст, под којим се свети Јанпћпје Богу молио, после дуго година посекао некакав Арнауташ за своју воденпцу, па кад ce je вратио кући, саплео се на своме кућњем прагу и пао та.ко, да му je тада његова секира, коју je носио о рамену, пресекла главу, а храст je остао на месту осечен и ннко га није смео ни за шта употребити. Прича се за једно гвожђе, које зову ирекяо, а које служи у огњишту за наслои дрва кад се ватра наложи, да га je некакав Арнауташ украо и чнм je из кујне пзашао, пао je мртав на земжу. То исто гвожђе и сада још постоји у огњишту манастирске кујне. Прича се још и да je неко од Арнауташа украо манастпрскп сребрни тас са извора, и да су тога Арнауташа сутра дан његови укућанн довели у манастир везаног, ј ер je побеснио. И не само што су вратили украдени тас, но су join довели и два вола на поклон манастиру, те се Арнауташ исцелио и здрав се кући вратио. По многобројним зградама и собама впди се, да je ранпје овај манастир много посећиван. Ко je год