Putne beleške po staroj Srbiji 1871-1898.

15

пчињског краја. Тада су Николицом денунцирани и са горњима затворени и прекпм судом на заточење осуђенп још и Јован Денпћ, Хаџп Таса и брат му Maнасије Катанпћп трговцн и Лазар Тасић механџија 5 ) пз Гњплана. Свима je њпма судно прекп суд у Приштину одакле су после 4V2 месеци оковани у гвожђе спроведени у Солун, сем Денка Крстића из Куманова H Схеве Вучетпћа пз Приштине, јер су ови подлегли несноснпм мукама и уырлп у затвору приштинском. Уз поменута лица тада су осуђенп на заточење и Божии Апостоловпћ из Кичева и Угрин Трпковић механџија из Скопља, а све по нзмпшженпм им кривицама од стране поменутог потурице Николице. Сви су спроведени у Солун, а оданде су прпштевцн са Јосифом Студнћем н Угрином отеранп на острво Мнтелену, где су помиловании! Султанов им пуштеяп 3 Септембра 1 887. године, остали су сем Трајка који je умро у Солунској Капли —кули, отерани на острво Родос, одакле je старац поп Данило Фртунић пуштен тек 1892. год. Стеван Кочовић, његов син Јован учитељ и Васа Борисављевић трг. из Нове Вароши издржалп су по 6 година у Сол-унској Канли кули па пуштенп. Пуштенп су у 1888 години. Од свпју ових мученика српских ни један није био крив, алн их je ондашња урфија преки суд под председништвом Ибрахим Паше, осудио просто на лажну доставу потурчењака Николице и ако Николица ни једнога од њих није познав ab. Турцима je требао један Николица и они су га онда створили, казали му кога he поименце окрив ити и он je то учинио. Доцније у 1883 години рсуђени су за наметнуте им кривице политичке ови гњиланци: Коста Трајић који je и умро y Дијари-бећиру и Тане Јованчетовић трговац из Гњилана, a још доцније ови пьиланци: прота поп Васа. Поповић н Николче Ђорђевић, који су издржали по 5 6 месеци затвора у Приштини па пуштенп, а за овима у 1886. год. били су у приштинском

J ) аз &Р Тасић сада живи у Нишу као ппљар и једва може да заради колико да хлебом иехрани себе и иородпцу.