Putne beleške po staroj Srbiji 1871-1898.

20

смо y кућп Абдул Ћерима ондаш. Лрнауташа ручалп. Арнауташп овога села прппадају Фпсу „Шаља“. У овоме селу, а до самог друма, на левој страни пстог, до куће старца од стотину година Абдулаха, ностоји стара српска црква, која je напуштена. Црква je ова овндана од намела и цпгаља. Кров јој je пао а од живописа добро су се одржалп над црквенпм вратима у припратп Свети Никола, а лево и мало ниже Св. Матеја. Старац Абдулах вели да je ова црква у његовом дворишту и да су je његовп стари чували, као што то и он чини. Село Кончул je у Српско-Турском рату спа.ьено од наше војске, а сада су у њему подигнуте доста добре куће. Становници су му Арнауташи, који поред арнаутског врло добро говоре и српски, а нарочито то старац Абдулах, којп ми рече како он памти кад његовп сељанп и сељани многих других арнаутских села, нпсу знали добро арнаутски говоритп, већ су зборпли само српскп. Пошав из Кончула прошли смо преко села Трновца и за два сата стпгли у Бујановце, где одседосмо у хану, који je пре кратког времена подигао Зајимага, a који под кирију држаше Божин Петковић из Куманова. Бујановце je село у коме живо Србп се.ъаци и неколико кућа Арнауташа мухаџпра псељенпх Ариауташ'а из Србпје. Пма своју малу чаршију, у којој преовлађују мејане и налбантпнпце. Срои имају своју цркву и школу, а Мухамеданци џамију, подигнуту пре 5 6 година. Због блискости српско-турске границе и уда.ьенооти од варошп и што нма железничку станицу, Бујановце знатно напредује. Hebe npohii много година, a Бујановце he постати варошицом. Бујановце припада прешевској казн. Има и свој одређенп пазарни дан понедеоником. У Бујановцу je учите.ъ Михаиле Ђорђевнћ из Приштине, a учитељица за женску школу његова жена Мара. Сутра дан, 54. јуна, око 6 сахати пре подне, дође