Putne beleške po staroj Srbiji 1871-1898.

26

Око цркве je велики простор црквеног земљишта, ограђен јаким видом. Код цркве постојп један велики грм, каквп се у овим крајевпма ретко виђају. Помолив се Богу и обдарив цркву, одосмо натраг у Бујановце, где на молбу учительа свратпх у његов стан, у коме je уједно и школа. II школа и учптежев стан не одговарају потреби, ј ер кућа није подесна ни за стан ни ва школу, а и трошна je, па ако не и паду склона зграда. У Бујановцу се свакодневыо впђа по који трговац из Србије, Скошьа, Куманова, Крпворечке Паланке и Гшплаыа. Има и ыеколико занатлија из Србије са којима сам се састајао и разабпрао о њпховим прилпкама. Из Бујановца се кренусмо и за 3V2 сахата стигосмо до моста на Крпвој реци, где наиђосмо на неког Васу Ђорђевпћа из Доморовца и одавде заједно с њиме за не више од 1 Д сахата отигосмо у Доыоровце, где нам дође честитп Србин поп Ђорђе Поповић, којп je уједно п учптељ доморовачкп, са још неколпко Срба Доморовчана, међу којпма беху Јован П.шћевски и Петар Јовановпћ, учитељ кормпњански. Црква доморовачка je подигнута на темељима старе порушено цркве Св. Плије. Исплетена je чатмом и излепљена земљом. To je прва црква коју сам видео подпгнуту од чатме. II ако je сама црква чатмара, ограда je око црквеног дворишта подигнута од камена. У црквеном дворяшту je и школа, која je од слабог материјала. У 5 1 2 сахатп оо подне стигосмо у Гњилане. Пред Гњиланом на један сахат дочекао ме je ТевФпк-бег, брат Муста Бегов у пратњи два наоружана Арнауташа. ТевФик-бег ме je у име свога брата и у име своје позвао да опет будем њпхов гост. Извиипх му се, да то сада не могу учпнитп из простог разлога, што сам од нута праш.ьпв и знојав, и што морам сутра ранити, за Ново Брдо, те hy морати преноћпти у каквом хану. Он и даже оста при овоме да одседнем код њих, a ja остадох при своме да ћу преноћити у хану и у томе разговору продужисмо пут за Гњилане. На по часа од Гњилана опет ме je сачекао Јетпш-ага жандарм, потпоручник са иеколпко коњаника. II овај