Putne beleške po staroj Srbiji 1871-1898.

74

бра 1892. године, када сам премештен за консула у Скоп.ье. А по друга пут поставлен за консула у Приштпни. дошао сам на Косово 24. марта 1 897. и ту остао до новембра 1 898. године. Овде износим своје белешке о свему што сам видео и чуо на Косову, a почећу са Качанпчком Клисуром, а ако ова ни je на самом Косову.

а) Качаник, Пошав из Скоп.ьа возом за Приштину 24. марта 1897. године видео сам на десној страны Бардовце, чувено пмање Мехмед АћиФ-паше. Кон ац и су у овоме ЧпФлуку двокатнн и ограђенп видом као какав град. У Бардовцу рађа и ппрпнач. Воз je прешао Вардар код села Сараја, које je на путу за Тетово. Лево нам остају планпне, које затварају поглед на Тетово. Пред нама стојп врх Љуботен на

ca дететом од једанаест месеци, тако pehii на сокаку без игде пчега, и све док joj се нпје одреднла из државне касе месечна помоћ од 36 динара, она ce je мучила и злопатпла. У њенпм тешкпм матерпјалнпм околностима у Ппроту највпше се за њу заузимао Biiha Петровпћ, онд. судскп ппсар, који се са Милошем упознао у Брезнику и којп je Милоша као Србина и мученика за српску нацпоналну идеју обожавао и поштовао. Милош мп je казпвао како на заточењу у Дпјари Бећиру нпје добпјао ни хлеба а камо ли какву другу храну, те je морао богатнјпм заточенпцима пратп веш и отуда ее добпвеном наградом пздржавао. Мир нека je пепелз 7 твоме Милошз 7 ЛекиЬу, у сриској земљи, којз 7 en толпко љубпо и за коју си толпко страдао. Мплошев се отац звао Лека са презпменом Зечевпћ, а Милош je узео презиме по имену свога оца Леке. За време бављења Милошевог у Брезнику, он мп je отл-да неколико п\ т та писао и много мп се хвалпо на честптост српску Ивана Пејчпћа из Брезнпка, позиатог трз'дбеннка за српск\ т мисао, о чијем бп се раду на српској стварп могла наппсатп читана књига. Иван je 5. јула 1908. године з’мро у Ппрот\' оставив незбрин_ут} 7 депу и жену, честптз' ерпкшьу Дамњанкз 7 , без икаквпх матерпјалних срестава за живот. Покојни Иван био je веома скроман и никад се нпје пожалпо на судбину, и ако му je радећи на српској стварп, сва пмовина у Брезнпкз 7 пропала. Он je био задовољан и са оном малом платпцом од 50 дин. као сточни ревизор. Он je з 7 век био зловољан кад год српске стварп нпсу пшле на боже, а свакп напредак 3 7 нацпоналном погледз 7 одз'шев.ъавао га je и прпчтпьавао м3 7 највећз 7 радост. Бог нека м3 7 дз 7 шз 7 прости и лака м3 7 српска земља за КОЈ3 7 je радио и з - којој м3 7 сада кости иочивајз 7 . Абдураман-пашу и Јастребов 3- књизп својој „Податци за псторију српске цркве“ на страни 37, забележио je као душманпна Срба и света што се ерпекп назива"