Putne beleške po staroj Srbiji 1871-1898.

84

да су к.ьучеви од тих сандука код Фуад-бега у Цариграду. Говори се, да међу ти.м хартпјама има и писала' књаза Милоша. Кад сам у 1871 , 1 874., 1 875. и 1 876. години пролазио кроз Приштину, дворац кра.ьа Милутпна постоjao je у оком истом стажу, у коме je сада она стара зграда од четири зида без крова у Качанику, само што су дуварови дворца кра.ьа Милутпна били деб.ьи и Финије израђенп. Но Турци су после тога на томе месту подигли конак хућумета окружно начелство али je од неточное зида дворца Милутиновог једаи део остао непорушен све док овај хућумет конак: не изгоре у очи 18. јануара 1892. године, после чега су Турци на томе месту подигли много већу зграду и тиме уништили и последње остатке Милутиновог дворца. Уз дворац Милутинов je и сахат кула, коју су Турци подигли на већ постојећој једној од Милутинов их кула. Али Турци и ову порушите у 1898. години и од тога материјала иодигогае нову сахат-кулу даже од старе. У Приштини je подигнут и један парни млин, којп je на крају вароши на путу идући за Грачаницу. Он je својина чувеног приштинское муФтпје Мустафа еФендпје и његових компањона. Слушао сам да у хамаму приштинском постоји на некој плочи некакав стари запис. Пшао сам у хамам неколико пута и увек паж.-ышо разгледао, ал и ни трага од тога записа. Слушао сам за запис и у Пирназ џампји, али га ни там о нисам нашао и ако сам у самој џамији и у њеном дворишту пробавпо више од једног сахата. ■ Приштинске џампје и неке текије скрпвају многе старине српске, јер су оне претворено од цркава а неке су и подигнуте материалом са порушених цркава и дворова српских, што не споре ни сами Турци. Бавећи се у Приштини прибележио сам један догађај, Kojii се догодио другог рата нашег са Турцпма, а то je: Тада je био у Приштини валиј а РпФат-паша, a њему за помоћнпка био je прпдодат Васи.ь-паша, по народности Грк. Васиљ-паша као хришћанин добро je живео са Србима у Приштини, а нарочито са Јованом