Putne beleške po staroj Srbiji 1871-1898.

91

десно je слика кра.ьа Милутина сацрквом Грачаницом г коју држи на руцн, а лево краљица Симонида. Обоје су у свечаном краљевском оделу са крунама, које им Анђели мећу на главе. О псторијп ове српске задужбине, о њеном живоппсу, о пове.ьп краља Милутина исписана на знду il т. д., и т. д. писали су н оппспвали стручнија лица од мене, па с тога ja о томе ништа не помшьем. Грачаница црква сводок српске моћп и славе, сводок јуначкога боја косовскога, у коме падоше два цара, а после овога и сводок српскога ропства и српских патња, сводок je и најновпјој славп српске војске у 1878. годпнн, када je она после освојења Прокупља, Ниша, Пирота, Трна, Брезника, Лесковца, Врање, Куршумлије и Гњплана победоносно избила на Косово Поже ir у светој се Грачанпци помолила Богу за својега витешког Господара п врховног команданта књаза Милана. У околпнп овој много се говори о Санднћу, који je са добровољцима бпо у Грачанпци, као о јунаку и честихом човеку. Једна je српска патрола од 3—4 коњаника под вођством водника коњпчког Миљка Цвејића допрла чак до у Липљан и заузела жељезничку пругу, која иде преко Косова. Мп.ъко je и сада у животу и живи у своме селу Бродарцнма у округу пожаревачком. Ова Цвејићева патрола била je из оног одреда од 40 коњанпка српске војске, која je допрла до у село Добротин на Косову са поручиком Алексом Радојчићем и Дим. Бранковпћем, међу којима je био и ондашњи поднареднпк а сада коњички капетан у пенсији Петар Петровпћ. Жалосно je видети да ова овако сјајна задужбпна српска ни сада још нема звона, као што немају готово и све српске цркве у турскоме царству, сем Дечана, Патријаршије пећске, светог Марка и свете Тројице код Призрена, свете Тројице код Пљеваља и манастира Мнлешева код Прпјепоља. Бар овако je стање до 1 898. године. Међутим мени није позната ни једна католичка црква у турскоме царству која нема звона.