Rad u 1906. godini

48

гано, наш ће свет осиротети, а то не води добру. На послетку, ако се хоће заштитна царина, она може бити изведена, али се никако не разумеју високе царинске стопе и на артикле, које мп апсодутно не можемо производити, нити пак оне прохибитивне царине, које се у општој царинској тарифи налазе.

У своме даљем говору напомиње, да удружење не треба толико много водити оозира на појединости, губећи из вида поглавито интересе трговинске. На послетку моли, да екушштина прими допуну, коју је предложио за извештај.

Г. Коста Др. Ризнић председник сматра за потребно, да одговори г. Павловићу, да удружење, као што и сам зна, улаже све своје старање за унапређење трговине п привреде земаљске, али, да нако нема права тражити од њега, да пред тим интересима запоставља опште интересе 36маљске. У исто време благодари Београдској Трговачкој Омладини, што је указивала у „Трговинском Гласнику“ гостопримство удружењу, публикујући његов рад по појединим трговинским пита"њима, на шта је и цела скупштина једногласно изјавила своју захвалност.

За предлог закона о радњама вели, да удружење нема ништа противу тога, да он постане и закон, али само ваља изоставити из њега оно, о "чему треба да говори трговачки закон, а то је о трговцима и трговачким помоћницима п ученицима. Ееснафи за трговце не треба да постоје, јер је то застарела установа, која нема свога резона за. опстанак. Нека занатлије не мисле, да им трговци сметају што год, те они не могу доћи до закона о радњама. Нека се за њих донесу одредбе у томе