Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

156

XI. седница 15. фебруара 1921. године

уму, да у совјетској држави сва племена, као и све нације, па чак и странци имају подједнако права, у таквој држави племена која би желела друкчије формирање засебних јединица, имају ту слободу самоуправе, Као и у мефународним односима, совјетизам омогућава самоопределење народа и у границама једне државе. И у општини, и у округу, и у срезу, и у области, омогућава се најеластичнија форма самоуправног живота. И сав систем државне организације совјетизма показује, да је тело, као што је Конституанта, Уставотворна Скупштина, Конгрес Совјета у совјетској држави, тело у коме су сконцентрисане све врсте власти, тело које се састаје не једанпут у неколико деценија, него које се мора састати два пута годишње. У њему су представљене све професије, у њега долазе делегати свих редљивости, и у њему се слободно расправља о свим стварима. Из средине конгреса изабрана скупштина, Централни Комитет, стално заседава и представља, не као код нас једну собу за говор, него тело које има извршну и законодавну власт. Кроз ту скупштину у совјетској држави народ сваиог часа и у сваком тренутку истински и стварно суверено влада. Ви кажете извршна је власт такве природе, да је њој потребно радити брзо и да има послова, као што су тајни уговори, у које не може сватко бити посвећен свакога тренутка. Али, господо, ви заборављате, да су у најкритичнијим моментима руске револуције вофене дуге и бурне дискусије, вођене отворено пред очима целога света баш у крилу извршне власти, и у скупштини, у централном комитету без икакве бојазни, да та дискусија и ти разговори ма у колико и нашкодити ствари револуције и државе. Јавност постаје једна од основних особина радничке совјетске државе. Извршна власт ради колегијално и кроз централни комитет, кроз своју скупштину, јер совјетски комитет има око 200 чланова; кроз њу сваки пут најважнији акт владе претходно се саопштава и кад се он одобри, онда се тек тај акт предузима, Па ипак, господо, нико не може казати, да се послови у руској скупштини не свршавају брзо, и нико не може казати, да централна извршна власт, да главни централни комитет у совјетској држави не ради брже, него ма који други. (Свет. ПрибиРеви-ћ: Ти чланови вашег парламента су оно, што су штатисте у позоришту.) Ако је икад било једне скупштине, у којој је и последњи сељак и последњи раденик могао да говори, то је тамо у совјетској Русији. Ту се воде стенографске белешке и из њих можете дознати, да није тако као што ви велите. При таквој организацији јасно је, да бирокрације нема. При таквој организацији јасно је, да совјетизам искључује бирократски систем. Господо, не заборавите, да овде није реч о данашњем моменту кроз који пролази руска револуција. Револуција има своју логику развића и своје законе; она има својих незгода са којима се бори и она ће и пре» бродити још разне незгоде. Али ви не можете по тим нужним трансформацијама по овој или оној нужној махни која у једном моменту постоји, не можете само по томе судити систем совјетизма. Систем совјетизма као такав, има својих дубоких историјских корена. Систем совјетски као такав, остаје једна историјска форма, коју је историја нашла, да замени њоме данашњу бирократску трулу форму. И ма колико се против тога бунили, ви који се не слажете са тиме, ипак ће тај систем бити систем који ће завладати светом и ксме припада будућност. У оваквом систему јасно је, да Те ишчезнути .бирократизам из простога разлога, што радни народ сам кроз своје организације у свима моментима учествује

у власти и врши власт, и све више ишчезава могућност да дофе на његово место бирокрација, која за њега врши власт. Власт, коју он кроз организације врши, власт која се врши од самога народа непосредно кроз организације, та власт искључује бирокрацију, Господо, на завршетку ја желим, да у две до три речи одговорим тројици предговорника. Пре свега г. Г. Томљеновић je у своме говору јутрос, казао да ми, комунисти, нисмо квалификовани да говоримо о реакционарству, апсолутизму и извесним злочинима, који се врше у држави, јер такви случајеви, примећује г. Томљеновић, постоје, или се врше од наше стране. Ако би се некоме могло peiiH, да је дисквалификован да говори о реакцији, о насиљима и о свима средствима те врсте, онда би то могло бити говора само о онима који су издали данашњи најживљи и најтипичнији докуменат те врсте, који су издали „Обзнану." Већ самим тим они су били дисквалификовани да о томе говоре. Морам да одговорим г. Томљеновићу и на другу једну ствар, у толико пре, што је она толико исто, а можда још и више неоправдана. Г. Томљеновић, говорећи о тежњама самоуправним појединих струја, група и партија, увек је за сваку од тих струја везао по неки туфински утицај, па и за нас. Ја сматрам, да у полемикама ма које то врсте... (Мин. Просвете Свет. ПрибиТевиР: Па где је водство те ваше партије? Мени се чини у Москви! . Свет. Прибићевић: Дакле, водство ваше партије је у иностранству 1) То је наивно! ја сматрам, да у једној озбиљној дискусији, у моментима кад правимо, или кад правите један Устав, и кад водимо дискусију о том важном питању, тамо где има једна супротна тежња и где се опозиција манифестује, наћи као једино објашњење, те опозиције, неки туфински утицај, то у крајњем случају, најблаже речено, није лојално. Али, у сваком случају, не тражеТи лојалност у том смислу ни од кога, ми морамо да нагласимо, да овде, код овога питања, туфинских утицаја нема. И можете ви колико год хоћете то помињати, можете колико год хоРете о томе причати, оно што ми као опозиција тражиАlo, ми Темо и даље тражити, доследно нашим принципима, који- су једнаки и непромењиви у том смислу, у колико не подлеже утицајима те врсте, о којима ви говорите: о туфинском утицају и туђинском новцу. Ако су код вас идеје могућне и разумљиве само онда, кад иза њих стоји новац, онда је то ваша ствар. Код нас, ми наше идеје отворено и јавно саопштавамо, и тражимо с правом, да у том смислу нико о туфинском новцу ништа не говори. Г. Деметровијг, мефутим, рекао је: даје бољшевичка револуција пропала. Г. Деметровић je казао нешто, што се не може апсолутно друкчије разумети него тако, ако је хтео да каже: да је његова концепција о бољшевичкој револуцији пропала. А ја му то могу унапред одобрити. Г. Деметровић у опште цени по себи Јиноге ствари, па и руску револуцију. Г. Деметровић je тако брзо еволуирао од социјалиста у републиканце, од републиканаца у демократе, од демократа у реакционаре, да му се чини, да тако брзим темпом скрећу у десно сви, па и руска револуција. Мефутим, г. Деметровић није констатовао факт, него је констатовао нешто, што не може да послужи ни као тема за обичан кафански разговор. Руска револуција постоји, руска револуција траје, побефује, не мења и не губи од свога социјалног карактера ништа, учвршРује се и укорењава се. Руска револуција као и свака револуција у таквом