Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

124

Stenografske beleške

sve vojne sile. On daje ordene i druga odličja«. Primam da tako glasi drugi odeljak člana 25. Predsednik dr. M. Nihčić: Ja ću staviti na glasanje ovako izmenjeni nov član 25. Ona gospoda, koja su za to, da se ovaj član primi ovako, kako je g. Ministar za Konstituantu izjavio da Ima glasati, neka izvole sedeti, a koja su gospoda protiv, neka izvole ustati. (Većina sedi.) Objavljujem, da je ovaj član primljen onako, kako ga je usvojio g. Ministar za Konstituantu. Izvolite čuti član 26. Sekretar Milan Bošković čita, član 25., koji postaje član 26., po vladinom nacrtu Ustava. Član 25. »Kralj ima pravo amnestije za političke i vojne krivice. Amnestijlom se nište pravne posledice kažnjivog dela, ali se njome ne mogu vredjati prava privatnih lica na naknadu štete. Amnestija se može dati pre početka krivičnog postupka, u toku postupka i posle izvršne presude. Amnestija je opšta ili pojedinačna. Za amnestiju ministara, potreban je predhjodan pristanak Narodne- Skupštine, ali se ona ni u kom slučaju ne može dati ministrima pre izrečene presude; Kralj ima pravo pomilovanja- On može dosud'jenu kaznu oprostiti, smanjiti ili üblažiti. Ovo ne vredi za dela kažnjiva sam|ot po privatnim tužbama«. Predse din ik dr. M. Ninčić: Ima reč g. Mihailo Avramović. Mihajlo Avramović: Mi imamo jedno svoje gledište i hoćemo- da ostanemo dosledni tome gledištu, u punom- uverenju da time najbolje služimo stalnosti i same monarhije. Vi, gospodo, znate i bez naročitog podsećanga- kakvih je -sve slučajeva kod nas bilo sa pomilovanjem i ako bi ostavili i nadalje tako da Kralj vrši pomilovanje, kao što je ovde predloženo moram- i opet da kažem da se čini rdjava- usluga i ugledu i položaju Kraljevu. Mi za sve te radnje činimo odgovornom Vladu Narodnu i nalazimo da to činimo vrlo dobro i da to treba da- i vi primite. (Marko Trifkovič: Ima u Ustavu). Zato mi mesto ovoga predloga činimo svoj predlog koji glasi (čita): »Kralj ima pravo pomilovanja na predlog Narodne Vlade; dosudjena- se kazna može preobratiti u kaznu drugog blažeg reda ili se smanjiti ili sasvim oprostiti ako su ispunjeni usl-ovi koje zakon odredjuje. Ovo ne vredi za kazne izrečene po privatnim tužbama. To isto važi i za amnestiju za političke i vojne krivice. Amnestijom se nište pravne posljedice kažnjivoga- dela, ali se njome ne mogu vredjati prava privatnih lica na naknadu štete. Amnestija se može dati pre početka krivičnog postupka, u toku postupka i posle izvršne presude. Amnestija je opšta i. pojedinačna. Za amnestiju Predsednika Narodne Vlade potrebno je prethodno pristanak Narodne Skupštine,

ali se ona ni u kom slučaju ne može dati pre izrečene presude«. Ovde imade termin Narodne Vlade zato što mi smatramo da samo predsednik Narodne Vlade-treba da odgovara za akta vladina kao vlada, a da ministri ili diržavnl sekretari treba da- odgovaraju kao obični činovnici. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Pošto se ni'ko nije javio za reč objavljujem, da je diskusija završena i stavljam ovaj član 26. na glasanje. Ona gospoda koja su za to da se taj član ovako primi neka izvole sedeti, a ona gospoda koja su protiv toga neka izvole ustati- (Ustaje manjina). Objavljujem da je ovaj član primljen kako je predložen. Izvolite čuti član 27. novi, ili stari 26. Sekretar Milan P. Bošković (čita): »Cl. 27. Kralj predstavlja državu u svima njenim odnosima sa tudjim državama. On oglašuje rat i zaključuje mir. Ako zemlja nije napadnuta ili joj rat nije oglašen od koje druge države, za oglas rata potreban je, -prethodni pristanak Narodnog Predstavništva«. P r e d s e dn i k dr. Momčilo Ninčić: Ima reč dr. Sima Markovič. Dr. Sima Markovič: Gospodo, mi razume se ne možemo prihvatiti ni ovu prvu rečenicu, da Kralj predstavlja državu u svima njenim odnosima sa ludjim državama. Ali to još nije najgore što sadržava ovaj član. On sadržava još nešto mnogo gorega i strasnijega a to je, da se njemu dade apsolutno pravo da oglašuje rat i zaključuje mir. To se pravo doduše ograničava ovom poslednom rečenicom gde se kaže (čita): »Ako zemlja nije napadnuta ili joj rat nije oglašen od koje druge države, za oglas rata potreban je prethodni pristanak Narodnog Predstavništva«. Ovde se dakle predvidjaju i čisto osvajalački, imperijalistički ratovi; oni se stavljaju u izgled na taj način što se predvidja način objave takvoga rataRat god. 1912. bio je odbranbeni, a ne napadni. Gospodin Marinkovič ovde je već više puta tvrdio kako, je taj rat bio napadni. Ja smatram, da on nije bio napadni. Uopšte to je vrlo raztežljiv pojam, što je napadni, a što odbranbeni. I zbog toga ne treba pretpostavljati mogućnost jednog napadnog, rata kao što se to ovde izrično eksplicite predvidja. Ja mislim da je nama Srbijancima bilo dosta rata i da nema ni jednoga Srbina- koji bi se mogao zagrejati za rat. (Marko Trifkovič: Barem mi buržoi smo siti rata). Mi proleteri smo siti rata. Ja smatram, da govorim u ime najširih slojeva našega naroda, u Ime radnika i seljaka (Mihailo Avramvoić: Mi govorimo u ime seljaka). Smatram, da nema nijednoga medju njima, koji bi se mogao zagrejati za ideju rata u ovom momentu. Pri takvoj jednoj situaciji stavljati u izgled napadlne ratove, mislim, da je nepolitički i nepametno i s vašeg buržoaskog gledišta. Na svaki način i pod svaku cenu treba Kralju oduzeti moguć-