Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXIII. sednica 2- marta 1921. godine.

163

s tim i završiti kako bi upravo bilo da se od narodnih poslanika može i oduzeti mandat, ako birači s njima nisu zadovoljni i da dotle ide taj t. zv. naš narodni suverenitet. Ja ne mislim da je u tome narodni suverenitet. Gospodo, to bi bio jedan veliki atentat na slobodu i atentat na ispravno funkcionisanje Narodne Skupštine. Mi smo, gospodo, imali ne u Skupštini, ali smo imali u opštinama to izjavljivanje nepoverenja, pa smo mi videli, gospodo, da to nije bilo jedno l oružje narodno protiv rdjavih njegovih slugu, nego da je to bilo oružje reakcije protiv predstavnika slobode, pa bi, gospodo, to i kod nas bilo, kad bi se neko zamerio nekom silnom ili jakom, pa bi se onda taj silni i jak, bio on bankar ili predstavnik najvećeg preduzeća, bio- ministar ili velikodostojnik crkveni, okrenuo se protiv toga čoveka i izazvao protiv njega jedno narodno nezadovoljenje ili pokušavao svaki čas da mu naškodi i mesto poslanik da gleda da vrši dužnost u Narodnoj Skupštini imao bi da se stara da u narodu brani svoj položaj. (Jedan glas: Ako bi primili ceo sistem toga ne bi bilo. M. Avramović: Govorite o celom sistemu, a ne o jednoj čiviji.) Ja ću, gospodo, -još neto reći. Što je naročito stradao parlamentarizam u Srbiji, pa što je stradao za ove dve godine i kod nas, to je bilo-, gospodo, za to što su narodni poslanici suviše bili malo obezbedjeni u vršenju svoje dužnosti, pa su suviše mnogo gledali šta će sutra s njima biti. Suviše je, -gospodo, čest razmak izmedju jednih i drugih izbora. Eto u tome je stvar. Ali mi znamo, gospodo, vrlo dobro možemo medju nama i javno l da kažemo koliko mi vrlo često ne glasamo ovde onako kako ovde u duši mislimo nego kako će se galeriji ili drugima iza galerije svideti. (Nedeljko Divac: To ne može na nas da se odnosi, nego na one sa vaše strane-) Kad već traži gospodin Divac, ja ču priznati, da on nikad ne govori s obzirom na svoje birače, i moje je mišljenje, da više govore s obzirom na svoje birače oni, koji su manjina i koji nisu u položaju, da svojim glasanjem reše jedno državno pitanje. Oni su stavljeni u taj položaj, da biraju izmedju svoga pravog mišljenja i onih izbornih obzira, koje imaju svojim glasom da u danom trenutku presude i protiv volje birača ono, što se u ovom domu iznese. Zato kad ja ovako govorim, na prvom mestu mislim, da to treba uraditi, i moj predlog primiti s obzirom da mogu, slobodno po svome uverenju glasati oni, koji u ovome domu prvo se staraju, da dobro svrše državne poslove. Dopustite mi još jednu stvar da spomenem o jednom novom pitanju, koje su, čini mi se, gospoda sa levice pokretala, a to je, što su se bunila protivu toga, što ne glasaju oficiri i vojnici pod zastavom. Ja ću biti kratak. Što se tiče oficira, mislim, da je stvar jasna: oni imaju jedno mnogo veće pravo, nego glasači, isto tako kao- što i članovi Kraljevskog Doma imaju mnogo veće pravo, nego obični gradjani. I zato, gospodo, što oni imaju to veće

pravo, zato, što neko ima to, zato se tome i ne daje loptica. A što se tiče običnih vojnika, i oni sami ne mogu i ne treba da glasaju, jer oni imaju i top i pušku i bajonet i ostalo. Ako bi ovde u Ustavotvornoj Skupštini bilo raspoloženja, da i o tim gradjanima vodimo- računa i da ne 'damo veće pravo onima nesposobnim od onih sposobnih branioca otadžbine, onda je i tu prosta stvar, koja se lako može urediti. Ako taj vojnik ima roditelje, naročito ako je u zadružnoj kući, onda neka za njega glasa njegov otac, pa kad on postane svoj čovek, onda će i on dobiti pravo glasa. Time bi se dalo priznanje jednom vrlo važnom principu, koji neke demokratije malo cene, ali koji je iipak temelj i demokratijama i društvu uopšte, a to je, gospodo, porodični princip. Time sam završio. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Reč dajem- gospodinu Miloradu Vuičiću, ali prethodno- moram upozoriti gospodu članove Odbora, da ne proširuju ovu diskusiju, jer bi ovakva diskusija obuhvatila ceo izborni zakon, a ovde je reč samo o opštim principima- Izborni zakon medjutim ima da utvrdi sve ostalo. Milorad Vuičić: Gospodo, posle ovoga pitanja, koje smo već rešili, da ne bude dvodomi sistem, nego samo jednodomi sistem, smatram da je vrlo umestan onaj predlog gospodina Ljube Jovanoviča i ona njegova opaska, da bi trebalo naročito ovaj odeljak o Narodnom Predstavništvu preraditi, bilo putem- užega odbora u sporazumu sa gospodinom ministrom za konstituantu, ili da se ostavi, da to sam uredi gospodin nministar. Ovoga sam mišljenja na prvom mestu još i zato, -što je jedan od najvažnijih odeljka u Ustavu organizacija Narodnog Predstavništva i pravo Narodne Skupštine, a drugo i stoga, što se bojim, kad -ovako sada izostavimo ovde sve ove članove, koji govore o senatu, a medjutim ne primimo ovaj projekat o dvodomom sistemu, koji nam je sinoć predat, mi ćemo se daleko duže zadr’žati, nego kad bi se ostavio jedan dan, da nam se ovaj projekat putem -Odbora ili od strane gospodina ministra za konstituantu izradi kao jedna osnovica i na osnovu nje se i reši. Sem toga nalazim, kao što sam već kazao, da je ovaj -odeljak veoma važan i da u ovome projektu dvodomog sistema, kako je prestavljen u vladinom projektu, ni u ovom projektu, koji nam je sinoć razdat, nisu obuhvaćena sva pitanja, koja su od načelnog značaja i koja treba da udju u Ustav. Tako n. pr. vrlo lepo je primetio gospodin Radonjič, da ovde nije predvidjeno, ko može biti izabran za narodnog poslanika. Zatim ovim se Ustavom, gospodo, ne predvidjaju birački odbori i glavni birački odbori. Ja mislim, da ta pitanja ne treba -ostaviti, da ih rešava zakon, jer vi vrlo dobro znate, da smo mi pre godinu dana imali jedan projekat od strane ministarstva pravde, u kojem su bili predsednici biračkih