Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava
XIV. sednica - 19. februara 1921. godine.
33
Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Gospodo, Vlada izjavljuje, da ne prima ovaj, predlog. Dakle molim, da gospoda, koja su za ovaj predlog, izvole sedeti, a koji su protiv, da izvole ustati. (Većina ustaje). Dakle izjavljujem, daje predlog ovaj odbačen, pošto je većina ustala. Ima reč g. dr. Laza Markovič. Dr. Laza Markovič: Gospodo, ja smatram, da je neophodno potrebno, da budemo načisto o izvesnim pravilima za donošenje odluke. Izgleda mi, da lutamo i da čas postupamo na jedan, a čas na drugi način. Ima nekoliko stvari, koje treba utvrditi, pa posle o njima da ne bude diskusije- Tako na prvom mestu, ako je jedna grupa podnela svoj nacrt Ustava, samo taj fakat nije dovoljan da se o svakom njihovom predlogu iz njihovog nacrta glasa. Taj nacrt služi kao materijal svakom od poslanika i svakom od članova odbora, da se opredeli hoće li glasati ovako ili onako. Ovde u odboru prilikom diskusije o pojedinim članovima mogu se podnositi samo posebni predloži i samo onaj predlog, koji se podnese, o njemu može biti diskusije i o njemu može biti glasanje. Druga je stvar, kako će biti glasanje. Gospodo, u svakome parlamentu, ako- se izglasa jedan predlog ili jedan član bilo da je predlog jednog poslanika, bilo da je vladin predlog o jednom pitanju, onda apsolutno svi drugi predloži, koji sa njime stoje u vezi otpadaju i o njima ne može biti glasanja. Evo baš primera sa ovim predlogom g. Dulibića. Mi glasamo ponova po čl. 4. koji smo jedanput primili. Zamislite da je sad za taj predlog bilo većine. Izišlo bi. da smo primili i predlog Vladin i predlog g. Dulibića, tako ne može da se radi, jer to stvara zabunu. I diskusija i glasanje vodi se po članovima. Svaki član za sebe je jedna celina- Ne možete Vi taj član da delite pa kad se izglasa da kažete: Ovo je dopuna. To nigde nema, nego se podnose predloži, i kad Vi podnesete predlog uz član 4., a član 4. bude primljen bez Vašeg predloga, to znači, da se Odbor izjasnio protiv Vašeg predloga. (Jedan glas: treba da predsedništvo predloge pročita.) Molim Vas malo. Sto se tiče reda glasanja i to je predvidjeno poslovnikom. Član 56. -kaže: 0 svima dopunama glasa se ako Skupština odnosno Odbor drukčije ne reši. Pošto se glasa o vladinom predlogu. Prema tome ima Odbor prvo da reši očeli se glasati prvo o vladinom predlogu, ili će se glasati prvo o pojedinim dopunama. Po čl. 56. kad se držimo poslovnika, a poslovnik je analogijom obavezan i za nas, za Odbor, ako Odbor reši, da se prvo glasa o vladinom predlogu, onda ako taj predlog bude primljen samim tim odpadaju drugi predloži, a ako odbor reši, da se glasa o pojedinim predlozima, onda po mome shvatanju, ima da se glasa redom o svima predlozima, i ako koji od njih bude usvojen onda odpada vladin predlog, a ako ni jedan od njih ne bude usvojen, onda se prima vladin predlog. Ja bih želio da se tako postupi, jer ovako idemo u jednu zabludu. Dr. Ante Dulibić: Molim za rečStenografske beležke
Predse d n i k. dr. Momčilo Ninčić: Ako je o ovom istom predmetu onda o jednoj povredi poslovnika može govoriti samo jedan poslanik. Povodom govora 'g. Markoviča hoću da kažem ovo: Doista ■ovaj poslovnik je nepotpun, naročito je nepotpun u pogledu rada Ustavnog Odbora. Ma koliko mi analogijom želeli da ga proširimo, mi ćemo svaki čas morati biti ,u položaju da sami sebi stvaramo poslovnik. U ostalom mi ćemo i u toku nekoliko sednica samo praksom pronaći najbolji put. Ako je dobre volje sa sviju strana, mi ćemo se posle kratkog vremena naći zajedno. G. Markovič ima prava u ovome što treba odvojiti kod svakoga člana predlog o izmenama od predloga o dopunama. Kad se usvoji vladin predlog, sve izmene toga člana su odbijene. Ali o dopunama se mora naročito glasati, jer tim što je vladin predlog usvojen ne znači, da su sve dopune odbivene. Medjutim kod predloga g. Dulibića u jednom istom predlogu sdružene su izmene i dopune i u toliko g. Markovič ima pravo. Ja sam stavio- na glasanje onu prvu odredbu, kojom se dopunjava ovaj član. Prema tome, ja molim g- predlagače, da se toga drže, inače ako u istoj odredbi budu i izmene i dopune, mi ćemo morati smatrati, da su primanjem vladinog , predloga još ostali predloži, odbačeni. Ima reč g. Miša Trifunovič. Miloš Trifunovič: Meni se čini da možemo ovde izbeći da ne bude nesporazuma medju nama i da gospoda koja podnose predloge budu zadovoljna. G. predsednik bi trebao da ovako postupa. Kad dodje na rešavanje jedan član, g. predsednik ima da pročita ■onda sve posebne predloge, koji se toga člana tiču, jer je potrebno da se zna, da su pojedini predloži podneti. To je jedno. Druga stvar je ova. G. predsednik treba onda da kaže: kod ovoga člana, kod koga postoje posebni predloži, Vlada prima ovakvu i ovakvu redakciju, i da pročita potpuni tekst te redakcije, bilo da je ona iz predloga vladinog, bilo da je iz posebnog predloga, koji je vlada primila i svome tekstu prisajedinila. Kađ'g. predsednik tako pročita tekst .člana na koji je vlada pristala i prima ga kao svoj, a prethodno je pročitao sve posebne predloge, i kad nam stavi na glasanje taj član, onda je logično, ako odbor priimi taj član onako kako je pročitan, onda svi oni ostali posebni predloži, otpadaju. Kazano je, da su oni podneti; pročitan je tekst na koji vlada pristaje, i kad odbor primi taj tekst, razume se samo po sebi da onda svi posebni predloži otpadaju. Na taj način biće zadovoljna sva ona gospoda, kjoja podnose posebne predloge jer su njihovi predloži ovde pročitani, o njima je odbor rešavao, i primio je jedan tekst, a posebne predloge odbacioPredsednik dr. Momčilo Ninčić: Ima reč g. dr. Dulibić. Dr. Ante Dulibić: On|o što je kazao g. Predsednik o izmenama, to može da stoji. Ali, gospodo, ako su same izmene, predložene od nas, šire od vladinog predloga, onda se prvo one moraju staviti na glasanje pa ako se one odbace, onda dolazi na red vladin 5