Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XVI. sednica 22. februara 1921. godine.

57

svojim verskim fondovima i vakufima posve samostalno. Samo u nekim stvarima ima država ingerenciju. Takodjer na osnovu ovih statuta, koje su vise imovinske naravi, kao što je upravljanje fondovima, takozvanim Vakuuma upravljaju Sabori. Ti Sabori imaju nadzor nad početnim verozakonskim školama. U tim školama uči se samo veronauka a isto tako ove vakufske uprave vode brigu o odgoju mladeži. S toga je ovakva stilizacija u ovom §-u za nas od vrlo velike važnosti, Sem toga dogadjalo se u nekim slučajevima, da se makar i nehotice negde od jednog muslimana ili jednog koji pripada drugoj kakvoj veroispovesti traži da sudeluje kod nekakvog verozakonskog obreda druge vere. To treba zakonom zajemčiti, da se niko ne srne od strane države siliti na to. Mora se i u tom pogledu ostaviti potpuna sloboda. Sto se tiče budžeta u Bosni i Hercegovini, mi imamo poseban budžet koji plaćaju i muslimani i pravoslavni za izdržavanje svojih verskih prosvetnih potreba. Dakle mi doprinosimo sve za uzdržavanje naših verskih institucija iz sopstvenog džepa. Zato tražimo ako će država trošiti novac na verozakonsku svrhu,, da ga troši s razmerno naprama stanovništvu. S toga.je i predložen ovaj treći amandman kod ovoga člana. Što se tiče saobraćaja i veza sa verskim poglavicama izvan granica naše države,'to se tiče u ovim prilikama samo muslimana i katolika, mi još sami ne znamo gde će biti Kalifat. Hoće li to biti u Misiru, ili u Anatoliji, ili u Carigradu. U islanskim propisima se traži, da se očuva ta veza sa Kalifatom, jer ima obreda koji su u vezi sa pristankom ili odobrenjem' Kalifata. Stoga je potrebno, da se to i u Ustavu zagarantuje, kako ne bi eventualno drugim zakonima bilo izigrate-. Predsednik dr. Momči io Ninčić: Ima reč g. Muftija Mehmed Alija. Muftija Mehmed Alija: Ja u svom govoru ne bi imao drugo šta da kažem. Ja se slažem sa izvodima g. predgovornika i molim, da se njegov predlog prima. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Pošto se niko nije više javio za reč, objavljujem da je diskusija završena. Ima reč g. Ministar Pravde. Mi nis ta r Pravde Marko Gjuričić: Načelo koje je uneo i u naš raniji Ustav i kroz druge zakone provedeno: da vere sve koje su priznate uživaju potpuno zaštitu u zakonu; upravo ta tolerancija verska u našoj državi je bila idealna. Načelo je bilo postojalo i u Ustavu, ali je ono tako sprovedene u krivičnom zakonu, da se ni sa koje strane protivit toga ne može činiti kakav prigovor. Ja ću Vam pročitati jedan §, i ako se ovde ne radi o krivičnom zakonu, ali samo radi onih pojmova, koji postoje kod nas i koje mi želimo da sprovedem-o i kroz Ustav. § 207 glasi: »Zatvorom od tri meseca do tri godine da se kazni: Stenografske beležke

1) ko javno, usmeno, ili pismeno na Boga ili na čiju mu drago veru huli, ili javno ismehava čije mu drago vere način i običaje slavljenja Boga; 2) ko delom, smeha upražnjavanje čijih mu drago u Srbiji dozvoljenih obreda verozakonskih; ili s obrazima svetih, ili drugim službi božjoj posvećenim stvarima na obeščestitelni i prezritelni način postupa i obezsvećava ih«. § 207. a) kaže: »'Ko svešćtena lica prilikom činodejstva delom napadne ili m pretnjom ili silom protiv stane, da se kazni zatvorom od dva meseca do dve godine. Ako sveštena lica ili duhovno nadležatelstv-o si? lom ili pretnjom prinudi ili prinuditi pokuša, da kakvo protizakono delanje, ili da ne čini štogod, što u krug njihove dužnosti spada, da se kazni zatvorom od tri meseca do četiri godine«. § 207. glasi: »0 rečima, pečatanim ili nepečatanim pismenim sastavom, likovima ili ma kakvim drugim izobraženjem ili znacima uvredi kakvo duhovno nadležateljstvO' ili sveštena lica prilikom' njinog činodejstvovanja ili rada, ili i izvan mesta njihove dužnosti no u smotrenju ove, da se kazni zatvorom od 8 dana do jedne godine. Ako bi uvreda sadržala klevetu, da se kazni zatvorom od 1 meseca do dve godine«. To su dospodo, propisi, koji tako jako zaštićuju i gar.antuju slobodu upražnjavanja veroispovednih obreda, da se ništa bolje u tom pogledu poželiti ne može. Dakle, načelo koje je postojalo i koje se želi sprovesti u toliko pre i kroz ovaj Ustav, to je načelo slobode veroispovesti. To je načelo sadržano i u ovoj stilizaciji koja je predložena u Vladinom nacrtu Ustava. Dopušta se, gospodo, sloboda vermspovesti, ali upotrebom te slobode veroispovesti ne smeju se vredjati postoječi zemaljski zakoni, jer država to dopustiti ne može. Mi smo imali, gospodo, ovde u Srbiji jednu veru tak. zv. nazaretsku. Oni sa imali u svojim načelima vere da neće da prime oružje i zaista oni su izjavljivali i na sudu, da njihova vera ne dopušta da prime oružje. (Glas: Ali oni veruju u Boga!) Oni veruju u Bega, ali država ne može trpeti takvu veru, čiji članovi neće da prime oružje i neće da brane državu, koju bi neprijatelj napao; To je protivno principima države, na kojima danas ona počiva, jer on mora služiti kao vojnik u ovoj zemlji, a kad on to neće, država to ne može trpeti. To su, dakle, bila načela koja se nisu mogla primiti. Ovde je, gospodo, govoreno, a vidim i iz jednog predloga koji je po-dnet, da se traži: da predstavnici pojedinih veroispovesti mogu opštiti sa funkcionarima tih veroispovesti na strani slobodno. Takvo je dno opštenje, gospodo, nikako ne bi odgovaralo dobrom redu stvari u jednoj državi. Veroispovesti su slobodne. Medjutim, država, preko Ministarstva Vera ima prava i dužnost da bude obaveštena o svemu onome što pojedine veroispovesti rade, jer ništa se ne može raditi što bi bilo protivno interesima i op8