Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXXVII- седница 22. марта 1921. године

155

област бити кад се она заснива на принцииу економском или принципу социјалном. Ja hy бити слободан да вам наведем само неколико примера за потврду ове своје тезе, У во’аарским крајевима, имено у воћарским областима, где оскудева саобраћај, ту је неминовно потребна маља ѓобласт, мања област административна немил.дано je потребна већ по томе, што продукти те воћарске области не подносе велики транспорт. У оскудици саобраћајних средстава, ту је неминовно потребна мања самоуправна област, мања административна област. Обрнуто у областима, које производе зрневље, које подносе велики транспорт, могуНна је и потребна већа област. Обрнуто у индустриј зким земљама, у густо насељении индустријским земљама, које нма]'у јако развијену индустрију, ту je могуha маља област нарочито у тим земљама још и etera, што је ту уз густо насеље, уз јако развијену индустријЈ 7 ' неминовно јак и разграљен саобраћај. За мене је потвуно јасна онаква административна подела, коју има Енглеска, и коју је и данас задржала. Није лроет случај што се и данас у Енглеској задржао тај систем са малим покрајинама, јер је сваки такав иростор области јако и густо насељен, и за Енглеску су пстлуно довољно таќве области н такве граниде. С тога, господо, мислим, да се број поједпних области не може унапред смеђавати бројкама, нити се везивати за какве броЈке. Ќад се стане већ на економски принцип, онда се доследно томе принципу мора из тога принципа виводити и величина појединих области, а то је, госпјдо, веома променљиво, јер то зависи од културног напретка појединих области, то зависи од насељевости појединих области, то зависи од саобраћаја у областима. С тога мислим, да бројке не можемо везивати за области. Зато кажем, господо, да је тај елеменат стран ггрвом делу предлога, п да се он не подудара са овим првим делом. Може који од вас рећи, да ми морамо имати неке границе, неки критеријум. У томе, господо, и јесте сва тешкоћа. Кад се стане на економски принцип, тешкоћа се јавља да се нађе поуздан економски критернјум. Да се нађе поуздан критеријум потребно је много ствари и много проучаваља за сваку област и о њеним културним и саобраћајним приликама као и о приликама насељености, а у последљем реду и о географским условима. Да је то, господо врло тежак посао, ја сам имао. прилике да чујем, од једног нашег најпризнатијег стручљака о тим питањима. Кад је он упитан, како би решио тај проблем, одговорио је, да је нелгреман да улази у тај проблем, да је то тако тежак проблем, да за његово решење треба великог рада, да то питаље изискује велнке студије, и да то питаље не може да се реши гласањем илн надгласавањем. За његово решење треба темељних студија, треба да се прикупи темељни и стручни материјал. И тек лосле тако свестраних студија, после скупљеног стручног и темељног материјала може да с.е пристугш решељу тога питања. Зато ја мислим, господо, да би најбоље било кад би се зауставили само на првом делу овога предлога, а онај другн део, који ремети оне оснзве требало би за сад сасвим изоставити из овога предлога. Ја, господо, нарочито скрећем пажњу на ове разлоге, које сам сад изнео. Велим, да изоставдмо овај други део, који је у нескладности са првим делом, и да се зауставимо само на принципима, који he омогућити у ошпте омеђавање области, а да

даље само то омеђавање потражимо у солидиом проучавању тога питања, у стручном проучавању, у прикупљеним подацима за решење тога питаља, па да тај део односно решење његово оставимо доцније закону и да се тек тада то питање законом реши дефинииивно. Ја сам свестан, господо, да се ово питање, да се овај предлог мора решити исто тако и у складу са самим задацима, које једна самоуправна област треба да има. Баш зато, што овде није у пигању ни централизам ни децентрализам, што је овде у питању јединство народно и самоуправа тога народа, баш зато ја мислим, господо, да би тој самауправи требало дати услове, да може да одговори своме позиву, својој улози. Ако области буду унапред •одређене по неким бројкама, бојазан је, да не буду одвеќ мале, да не могу своје самоуправне улоге темељно вршити. Ми данас имамо у Србији поједине округе, који су доста мали и не могу своју самоуправу ни улогу да врше: подигну једну школу, једну болницу или један мост, и после за деоет година не могу више ништа да раде. Такове самоуправе . морају да компромитују еебе у очима народа и народ долази до уверења: »па каква ми је коризт од те самоуправе«, и ако самоуправа сама по себи и самоуправне илституције имају у себи пуно услова да корисно ггослуже иароду и да изазивају много чега плодног и корисног за народ и његове интересе. Исто тако, с друте стране, самоуправне области не смеју бити тако велике, да се изгубе у својој ошшгрнбсти и величини и да скрену од свога правога лута. Јер касг што мале самоуправе нису . довољне да одговоре самоуправним задатцима., тако исто претерано велике самоуправе прелазе својс задатке и улазе у друге области и у друге задатке. С тога би мој предлог био овај, да овај владин предлог предвојимо на два дела и да се у првоме гауставимо на томе, по којим се принцилима области имају да-одређују, а други део, где се говори о бројкама становништва, да изеставимб. Што се тиче пак.онога детаља, који је јуч.е г. министар за Конституанту накнадно овде тгрочитао. детаља из владиног штампаног пројекта Устава, да се управник области зове »велики жупан«, ја бих био мигаљен>а, да није потребно да се то име, које одвећ подсећа на маџарску админнстрацију, уноси код нас. Имамо генералних директора, генералних инспектора, па нису нам потребни велиик жупани, довољно је, ја мислим, да се они зову само жупани. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Кристан. II он је последњи говорник. Етбин Кристан: Господо. кад сам ja сииоћ у овој зборниди чуо оволкка предавања о Томиславу, Симеону, Душану и Бизантији и Риму, ја сам се за час забезекнуо, јер сам мислио, да сам погрешио, да нисам дошао на право место, и да се не расправља о овоме члану, него да је то један историјски клуб, са којим ја немам посла. Ја свакако визоко штујем историју и признајем, да је врло занимљива, али ипак мени се чини, да ми овде немамо посла са предавањима о ономе, што је било пре 800 и 1000 година, него да имадемо да стварамо нешто за са ; дашњост a још више за будућност. Па ако то узмемо у обзир, онда ја држим, да се морамо држати неких практичних ствари, особито код проматраља оваквих питања, Ја стога, ако би овај члан, како произлази 'из првог његовог дела, хтео да изрази, да је ова држава једна или како неки веле једилствена, ја бих пристао иа.то и могао бих за то гласати. да се ради само о томе. 20*