Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

26

Отенографске белешке

лмко имјресују ii нас као народне представнике, колпко интересујЈ г Владу и колико интересују муслимане. Ми не можемо, да допустимо, да се то питање решава сасвим у џаку и у мраку, иего ми морамо да у то будемо посвећени.. Ja стављам питање господ. Председнику, да ли је уопште било рада између муслимана и Владе о аграрном питаљу у Босни и Херцеговини. Друго да лп је дошло до каквог резултата до сада и с каковим споразумом, и треће, у чему се тај споразум састоји. Ако није дошло до никаквог споразума, ми желимо да знамо, какве услове при томе питању поставила група муслимансмх посланика. Као чланови Уставног Одбора ми морамо о томе бити обавештени. Друго, ја пптам господина Председника, да ли је он вољан. да се омогући, да се рад на изради појединих чланова трећег одељќа продужи, јер он није још довршен. Tpehe, ja сматрам, да би требало одмах изабрати ужи одбор за израду чланова 7. одељка (Управна Власт), лреко кога смо ми прејпли, свакако из разлога што смо сматрали, да овде ле може доћи до. слоразума, већ да ћемо наићи на тешкоће. Taj ужи. одбор треба одмах изабрати ради израде редакције тога одељка, код кога he с.вакако нсто бити тако тешкоћа, као што их је било ir код других одељка. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Аврамовић. Михаило Аврамовић: Рад ужег одбора па редакцији трећег одељка органски је везан са радом Уставног Одбора. Тај се одбор састао да спре,ми редакцију 3. одељка, а поникао је одавде, из ове средине. Тај одбор је дол Јао донекле. Неколика је питања, могу да кажем, доста добро решио. Нашао је погодлу, доста добру редакцију. Али код једног питаља, засада како изгледа понајтежег питања, одбор се зауставио. Зауставио се на овој констатацији: да у том пита.њу треба потражити споразум између земљорадника и муслимана. Ја подвлачим: споразум између земљорадника и муслимана. Г. Маринковпћ je био ту присутан. а и остала господа, која. су била, знају врло добро и cehaју се таквог споразума: да се има лотражити споразум .измеђх земљорадника и муслимана на томе важном питању. То је литање о аграрној реформи. Можете мисллти господо, колико то питање мора интересовати нас, представнике земљорадника,, за које је оно животно, кад оно тако силно интересује господу муслимане. за које то питање вије животно. Од тога доба, господо, прошло je више од недељу дана. и како смо ја и мој друг г. Јова Јовановић одређели били. да у одбору питаље з. одељка претресемо са осталом господом, за ову недељу дана нити.је он мислим да то мору рећи нити сам ја ма с које стране позван да наставимо разговор, нити смо позвани да са господом и браћом муслиманима што о томе разговарамо. G тога, господо, сматрам, да не треба на томе стати : да не треба ту ствар протезати. Време пролази; дан, кад се треба да састане пленум, ту je већ скоро на домаку. То питање треба да се расправи, кад се већ стало на гледшлте, да се оно расправп слоразумно и братски, ,да се лотражи братски спора’ зум по томе питању. Ми смо вољли на слоразум и то правичан и праведан; али никако нисмо вољни, да - се то плтање ломи преко кољена, да се ломи иза наших леђа и да се ломи без споразума. Ту ћете

iiahii код нас непомирљиву опозицију. До сада ми то нисмо били. Од вас, господо, из већине, зависи, како ћемо се ми даље определити. Ми не желимо да будемо опозиција, ми желимо, да будемо корисни сарадници на овом великом народном послу. За то 'вас молим, господине Председниче, да порадите, коликогод je у Вашој моћи. да се тај ужи одбор састане и продужи разговор о томе важном питању, као и о питањима која за њиме долазе. Председник др. Момчило НинчиЈл Ја нисам знао о чему he г. Маринковић дтокренути питање, иначе ја не бих допустио сада ту дискусију, већ бисмо то оставили за крај седнице. Али, кад се већ ушло уту дискусију, дајем peh г. Љуби ЈовановиКу. Љуба Јовановић: Ja мислим, да треба овако да поступимо: да наставимо како смо почели, да продужимо и довршимо претрес још оног малог броја чланова што нам je још остао, а да у исто време такођер радимо и на лроучавању тих литања и постизавању слоразума о оним питањима Bilje смо решење одложили. Ако будемо готови с тим решењима пре него довршимо овај рад о тим члановима добро je, а ако не будемо готови с тим одложеним питањима, ми ћемо онда макар за један или за два дана прекинути рад у овом нашем малом плеиуму и радићемо у ужем одбору илл ћемо се ина : че споразумети о том решењу. Ја бих био за то, да сада не прекидамо тај посао, који радимо, него да га продужимо и ја се слажем са господином Аврамовићем ii осталом господом, да ми у истом духу слоразумеваља и добре воље наставимо претресаibe ових питања, која смо започели. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Курбеговић. Фехим Курбеговић: Прво hy да истакнем, да имамо доста чланова Устава у којима можемо радити и да не ћемо остати без посла. Има још на реду члан, који говори о војсци, затим који говори о пропорционалном изборном систему, о заштити мањина, затим чл. 13. који је одложен. члан, који говори о приватној својини. а онда најважнији од свију чланова јесу они, који говоре о унутарњем уређењу наше државе. Мен-и је чудно, да мој угледни друг и професор Дивац излази овде са једним питањем, за Koje није нашао за сходно да прије нзађе, кад су земљорадници били у највећем току преговора са владом, као што се није интересирао, у ком се стадију налазе ти преговори. Ја мислим, да он нема права, да се интересира за наше преГоворе. (Дпвац: Извините, ја имам права и те колика права!) Ја усвајам концепцију г. Аврамовића, што се тичо ове ствари, наиме, решења аграрног литања, да се нађе споразумна база за то, али од стране земљорадника још нам није било досада онако офидијелно понуђено, да ми о том расправљамо. Ја држим ; да се аграрно питаље не тиче само Муслимана Bero се оно тиче и других. Муслимана се тиче питање разрешења кметскпх односа и како he се оштетити онп земљорадншџг Муслимани. који су пали на иросјачки штап. А осим тога. једно врло важно литање а то је, да се Муслимани без обзира на то јесу ли они феудалци јер ја могу са историјскпм подацима доказати, да ни кметски односи нису стрикте феудални односи - да има још једно врло