Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

Стенографске белешке

ти према потребама земље и према приликама, у којима се будемо налазили. (Гласови комуниста: Треба одредити максимум). И то нема смисла. То је питаље закона о устројству војске и нигде у свету то питање није друкчије решено. Према томе налазим, да то питање не треба да улази у Устав него у војни закон. Сад господо, да кажем неколико речи односно војних судова. Ja, господб, не могу рећи да су војни судови били идеални. Алио господо, шта је друго било идеално и по другим струкама није било идеалнр. Код војних судова било је недостатака, као што је било свуда у свима струкама, јер ова земља развијала се је путем напретка еволуције и она лијс одмах могла имати установе идеа ; пе. Ова земља. се развија, иде лапред и еволуира, дакле није могла имати одмах све усталове потлуно идеалне. Али, господо, л војне судије су из Kamera народа, училе су исте правничке лхколе као и грађанске судије. Ако у нечему нису одговарале своме позиву, можда нису у толико криви они толико, колиќо су криве друге околности, које су утлцале на њих, да они можда нису лримењлвали своја лравничка звања, као лгто је то могло бити. То је једно. Друго, признајем донекле, да организација нашег војног судства није била потпуна, и ја.се лсто тако слажем са господом, која захтевају реорганизацију војнога судства, и као што је рекао г. Марковић, то he.ce и учинитн. Судство мора да ее реорганизује тако, да у војним судовима првостелено дођу лрво и прво сами правници. До сад је био један правник и два официра у нижим судовима, а у вишим, односно у Велики Војни Суд били су два правника и три официра. У будуће, и ја налазим, да у војним судовима треба да буду све судије правници а официри као леки екслерти, који he . давати своја мшпљења у питањима, која правницима не би била јасна. Та су питања као на пр. за време рата стратегиске погрешке, за које војне судије немају дово.љно знаља, као што то имају активни официрл. Кад се то установи и кад сва плтања војнога судства буду излазила пред Касациони Суд, онда мислим, да he бити довољно гарантије, да he војни судови битн онакви. како желе гослода и како ja сам желим. У осталом, питаље о војном судству и предлози, који су пали о томе, ја калазим, да је најбоље н требало би, да се изнесу лред Министарски Оавет, да се тамо споразумемо и да се, лрема томе, ако пристаке Министарски Савет, унесу извесне допуне и измене. То је моја реч. Председнлк др. Момчило Нинчић: Ja hy ставити на гласање чл. 81. Г. Министар Војнл тражи, да се 11. став ) који се односи на.судове изнесе доцније ла решавање, а за сад да се одложи. Стављам на гласаље I. став чл. 81., који гласи: »Војна је обавеза општа по одредбама закона. Устројство и величлла војске и морнарице прописују се законом. Формираље јединица у законом проплсаном обиму пропв&је Краљ Уредбом на предлог Министра Војног и Морнариде. Колико he се војске држати дод застав.ом -одређује се сваке године ирорачуном, односно буџетом«. • Госиода, која су'за то, да се овај став прими, нека седе, ко је против, нека устане. (Већина седи). О.бјављујем, да je I. став чл. 81. већилом гласова примљевд ' Оад' ! ћемо прећи sa чл. 82.

Министар Војни и Морнарице ђенерал Бранко Јовановић: Молим Вас за један одговор г. Курбеговићу. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч Министар Војни и Морнарице. Министар Војни и Марнарице ђенерал Бранко Јовановић: У нашој земл>и разлике по вери нису никада прављене, јер, ако је икада и где, у војсци се је држало онога принципа: »Брат је мио које вере био«. Наша је војска пренела и преносила тај принцип кроз све наше крајеве и муфтијама се> у војсци локлаљала велнка пажња, и Муслиманима се давало све оно, што њихова вера прописује. То he се давати и у будуће, јер сваки може да исповеда своју веру -како xohe. 0 томе се не треба брипути и за то и г. Курбеговић не треба да се боји, јер he то све ући у закон о устројству војске. Председник др. Момчило Нинчић: Изволите чути чл. 82. Заменик секретара Јован Јовановић (Чита); »Чл. 82. Кривице, које учини грађанин у друштву са војником, судиће грађански судови«. Председник др. Момчило Нинчић: Господа, која су за то, да се овај члан прими, нека седе, ко је против, нека устане. (Сви седе). Објављујем, да је овај члан једногласно примљен. Изволите чутл даље. Заменик секретара Јован Јовановић (чита); »Чл. 83. Нико не може. добити јавну службу ако није одслужио свој рок у војсци ло одредбама војнога закона«. Председник др. Момчило Нинчић: За реч се jasno г. Милорад Вујичић. Милорад Вујичић: Ja бих додао ово: Да нико не могу остати у служби и дотшлје ако не одслуже рок у војсци по одредбама војног закона, или ако није од те обавезе ослобођен законом. Има људи, који су телесно неспособни, и ако би се ово овако оставило, могло би се буквално тумачити. да такав човек не можедобити службу, јер није служио свој рок у војсди, а ја мислнм, да се то не жели. Ја бих молио, да се то прими. Председник др, Момчило Нинчић: Има реч г. В. Маринковић. Др. Boja Маринковић: Ja бих молио, да се овде предвиди и ово, да и они, којима није време да служе лре 20. године, моѓу такођер доблти службу, алп не могу остати у служби и доцније, акр не одслуже војску. Министар Војни и Морнарице ђснерал Бранко Јовановић: Ja немам ништа противу тога. Пристајем на то. Председник др. Момчило Нинчијп Господо, ја мислим, да сада прекинемо рад, а сутра да наставимо upe подне. Молим г. Вујичића и Маринковића, да слоразумно са Министром Војним редигују овај предлог. Исто тако молим чланове Одбора за стилизацију, да раде свој посао. Датгашљу седницу закључујем, а другу заказујем за -сутра у 9 часова пре лодне с овим дневним редом: 1. Избор- потпредседника Уставног Одбора. ’ 2. Наетавак данашњег дневног реда. (Оабтанак је трајао до 12 и три четврт часова).