Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima

Stenografske beleške

41

zemlje unesu ovi opšti principi: da je zemlja narodna svojina a da posede mogu imati samo oni, koji zemlju već rade ili koji žele da je rade. Zatim, daše utvrdi maksimum dopuštenog zemljišnog poseda, kao i minimum zemljišta potrebnog zemljoradniku, koje ne može biti prodato; a da se onima, od kojih se oduzme višak zemlje, ne da nikakva naknada. Ja sam protivnik da se za oduzetu zemlju spahijama, pa bilo da se oni krste ili klanjaju, daje ma kakva naknada Stoga, ceo ovaj odeljak, a ne samo ovaj član, treba da se udesi tako, da ova osnovna ideja, koju sam izneo, ako je prihvatite, udje u nj. Inače,. ja se ne mogu i neću složiti sa ovakom redakcijom koja se predlaže. Predsednik D-r M. Ninčić: Ima reč g. Ante Dulibić. D-r Hnte Dulibić: Gospodo, ovaj prvi stav člana 17. glasi: „U koliko su gde pre toga roka počinjene nepravde razrešenjem feudnih odnosa ili njihovim pretvaranjem u privatno-pravne odnose, ima se zakonom provesti ispravka. Gospodo, ja ne razumem šta ovo znači, i šta hoće time da se postigne, a da je zaista ovaj član nerazumljiv, ja ću vam za dokaz toga navesti jedan primer. Mletačka vlada u Dalmaciji je davala lasno te feude uz plaću, a davala ih je i bezplatno i može biti nemate nijedne opštine, gde se ne može pokazati da za poslednjih 200 —300 godina nisu postajali takvi feudelni odnošaji. Ja se sad toga bojim, da se ova odredba krivo ne interpretira, pa da se te porodice, koje su sasvim izgubile to svoje pravo, i koje ne vrše sto godina, da ne iskopaju stare pergamente i dokažu svoja prava tražeći od države naknadu koju im ovaj član daje. Tu se može da radi o ogromnim svotama. Ima grdnih feudalnih odnošaja u Dalmaciji, koji su postajali nekada, ali koji su prestali zato što su bili protivni zakonu, te se bojim da ne bi oni to pravo koje nemaju sada tražili. Ja bih želeo' da se to na neki način izbegne, a to je najbolje da se da zvanična interpretacija da se ova odredba ne odnosi na zastarele odnošaje. Po propisima koji vladaju tamo, ta feudalna prava nisu prolazna, te se plašim da država ne bude imala štetu od toga. S toga molim, da se u ovaj član umetne izvesna odredba, po kojoj bi bila isključena ova mogućnost i ova bojazan koje sam naveo. Drugo, gospodo, što bih želio glede ovoga člana jest da se ovo pitanje što je kmet i što je kmetski odnošaj da se ono ipak malo nešto bolje utvrdi. I ja sam za to da se kmetovi oslobode i da postanu sopstvenici pa ne bih bio rad da me rdjavo shvate. Mi imamo oko 10.000 ljudi koji su iz Dalmacije otišli u Ameriku, koji se tamo nalaze već duže vreme. Svoju zemlju dali su na obradjivanje uz stanovite uvjete. Poseđnici tih zemalja zovu se nekako kmetovi. To je jedan naziv koji nikako ne odgovara tome njihovom odnošaju, jer ovi pridržavaju te zemlje na temelju jednoga sasvim drugoga naslova. Ali može se dogoditi, da se i taj odnošaj pretvori u pravo svojina i da ti ljudi kad se jednom vrate svojim kućama vide da su deposedirani. To je jedna nepravica i u tom pogledu bi trebalo te ljude zaštititi. Predsednik D-r M. Ninčić: Ima reč g. Bošković. Milan Bošković: Gospodo, kako je pred nama rešavanje agrarnog pitanja, koje je prema ekonomskim interesima zemljoradnika jedno od najvažnijih pitanja, ja u ime grupe zemljoradnika molim članove Ustavnog Odbora, da ovome pitanju poklone naročitu pažnju, i da ovo pitanje rese onako, kako je naša grupa učinila predlog. Naša je grupa dovoljno preštudirala ovo pitanje i u čl. 102 i 103 svoga nacrta Ustava, koji je pred Stenografske beležke

odborom, imela je jasno i odredjeno principe po kojima bi ovo važno pitanje trebalo regulisati. Dakle naše je mišljenje, da bi ovo agrarno pitanje trebalo regulisati ovako. Dozvolite da pročitam ono šlo imate pred sobom i što se specijalno odnosi na rešenje agrarnog pitanje. U čl. 102 našega nacrta rečeno je ovako: Čl. 102. Zemlja pripada onima koji je sami obradjuju. Svi dosadašnji oblici držanja i svojina zemlje koji su protivni ovom načelu ukidaju se u koliko se zakonom ne odrede izuzetci. Nigde ne smeju postojati nikakvi kmetski, čivčijski, kolonatski ni njima slični odnosi. Za raskidanje takvih odnosa u korist onih, koji su zemlju radili ne priznaju se naknade. Naknada se ne priznaje ni za posede: 1.) koje je tudjinska vlast pretvorila iz feudalnih u makakve druge oblike; 2.) koje je tudjinska vlast darovala pojedincima besplatno ili uz nisku prodajnu cenu; 3.) koji su postali samovlasnim prisvajanjem državne i opštinske zemlje. Zemljoradnicima, koji bi raskidanjem ovih odnosa ostali bez dovoljno zemlje, daće se druga u zamenu. ■ Zakonom će se .odrediti na koji će se način pomoći onima, koji su raskidanjem ovih odnosa ostali bez sredstava za život, a nemoćni su za samostalan rad. Podela velikih poseda radi davanja zemlje potrebitim zemljoradnicima vrši se redom od najvećih ka sve manjim. Sa pravom svojine nad zemljom skopčana je i dužnost posednika da je razumno obradjuju i iskorišćujii. Od onih koji toj dužnosti ne budu odgovarali svojom krivicom, zemlja će se oduzimati i davati potrebitima. Naslednici zemlje biće zakonom zaštićeni od lakoiimlja, nemara i raspikućstva njihovih roditelja ili staralaca. Zakonom će se utvrditi i najmanja površina koja se ne može deliti medju naslednike niti otudjiti. Isto tako zakonom će se onemogućiti i stvaranje novih velikih poseda preko utvrdjene granice. U čl. 103. rekli smo: u vezi sa snabdevanjem potrebnih zemljoradnika zemljom izvodiće se naseljavanje pomoću slobodno organizovanih naseljeničkih zadruga. Osim zemlje naseljenici moraju biti snabdeveni i neophodnim sredstvima za uspešnu proizvodnju. Prvenstvo pri naseljavanju imaju potrebite porodice izginulih ratnika, ratnih-i vojnih invalida i dobrovoljaca. Dakle naše je mišljenje da bi ovo agrarno pitanje trebalo regulisati ovim članovima. 1 ako je naša vlada koju ovde predstavlja Ministar za Konstituantu Gospodin Trifković bar kako on kaže izlazila u punoj meri na susret željama zemljoradnika, ja bih rekao da ovde nije baš tako darežljiva ma da bih Ministra Gospodina Trifkovića za izvesne stvari i mogao pohvaliti. Ja verujem, da je on u ovom pitanju tvrdje ruke samo za to, što je ova stvar, odnosno ovo agrarno pitanje pre nekoliko dana bilo na parlamentarnom vladinom pazaru, što su se o njemu dugo cenkali i Vlada i zainteresovani i na kraju po svršenoj pogodbi sada vlada ne može da odustane od već utvrdjenog sporazuma. I vlada i predstavnici vladinih grupa treba da znaju i da potpuno veruju da od predstavnika zemljoradničke stranke niko više ne vole napaćenog, izmučenog i ogolelog zemljoradnika. Dakle, predstavnici zemljoradničke grupe najviše vole i zemljoradnike muslimanske vere pa i sve dnige zemljoradnike bez obzira vere i plemena. Grupa zemljoradnika je ta, koja najviše ceni, vole i poštuje onu - da kažem svetu izreku - njegovog Visočanstva Prestolonaslednika Aleksandra istaknutu u prestonoj besedi: „Pravda svima defovima našeg naroda; 6