Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima

42

XIV. sednica

5. aprila 1921. godine

pravda svima veroispovestima, pravda i velikim i malim, jakim i slabim; pravda svima koji i nisu našeg imena i plemena ali su naši sugradjani.“ Po principu ove svete izreke Prestolonaslednikove treba rešiti i agrarno pitanje i ne dozvoliti, da se ono reši u korist velikih i bogatih na štetu malih i siromašnih. Ja držim da su prohujala vremena agovanja i robovanja. Ne treba više da važi ona narodna izreka: sirotinja radi a spahija sladi. Vreme je da svako živi od svoga truda i znoja. Jedino za ovo, za brazdu svoju, za prag svoj i za svetu pravdu borio se je zemljoradnik. On nema petospratnu kuću, on nema milijone plasiraže u izvozne i uvozne banke i druga spekulativna poduzeća, on s pravom traži parče zemlje da ga u znoju svome obzirati i time svoju decu hrani. Zemljoradnik je za ovo sejao grobove svojih najboljih sinova širom celoga sveta. Od zemljoradnika je sada najveći broj kljastih i bogaljastih, nemih i slepih, njihove je najviše siročadi, koja se zlopati bez hranitelja i branitelja. Pa kad je, gospodo, sve tako, što ja smelo tvrdim onda je red da vlada i predstavnici vladinih grupa povedu ozbiljnih račupa o interesima zemljoradnika, da ne dozvole stvaranje proletera u masi zemljoradnika, jer kad to bude, onda neka niko ne kaže: pa kriv je Sima, Živko, Pavle, Janko ili Marko, što su se ostvarile ideje komunističke i boljševičke. A to će, gospodo, neminovno sledovati, ako se samo ne osigura položaj zemljoradnika i ako se njemu učini nepravda u rešenju agrarnih pitanja i ostalih pitanja, koja su u tesnoj vezi sa zemljoradnjom. Ja verujem da će se zemljoradnicima učiniti velika nepravda ako se u pogledu agrara u naš Ustav ne unesu odredbe o svemu onako, kako je u nacrtu zemljoradnikov stava rečeno i kako sam naprcd pročitao, pa za to ponovo molim i predstavnika Vlade i Ustavnog Odbora da moj predlog izvole primiti. Pred.ednik D-r M. Ninčić: Ima reč g. Kristan. Edbin Kristan: Gospodo, čini mi se da je interesovanje odbora za ovaj posao prilično veliko što je sasvim shvatljivo. Meni se čini da će se o tome pitanju malo više govoriti u plenumu gde će možda biti više razumevanja i zanimanja za ove stvari. Kad je g. Djonović pre nekoliko dana predložio da nam se predloži za rešavanje ovih pitanja jedna druga redakcija i kad je izneo nekakve principe koji bi morali da udju u ta naredjenja,'ja sam se nadao da ćemo zbilja dobiti jednu stilizaciju koja bi odgovarala tim zahtevima. Prevario sam se u tome i nisam nikakav optimista pa zato već računam u to da će gospoda prihvatiti ono što su međjusobom zaključili, pa zato ću sasma kratko da velim ono što se danas ovde može da reče i rezervisati ću sebi pravo da u plenumu više o tome govorim. Ja se slažem s tim da bi se pre svega moralo utanačiti to da je zemlja svojina celoga naroda. (Src’rov: neće seljak to.) Hoće seljak ako vi njemu kažete da će ta zemlja ostati u njegovom posedu zbilja dotle dok se obradj-uje. Ali, gospodo, ako neko danas obradjuje zemlju a za 10 godina to napusti pa ide u Pariš i tamo se zabavlja a ovde treba da drugi za njega rade onda bi narodu uvek moralo biti rezervisano pravo da sa tom svojom svojinom opet disponira onako kako je celishodno. Pa evo gospodo, baš je rekao gospodin jednu reč o stvari na koju sam hteo da se svratim. Vi ovde nekako hoćete da regulišete agrarne odnose a mislite da će to stvoriti fikciju kao da je u našoj zemlji nastao raj a to gospodo, nije. Ja pod agrarnom reformom ne mogu razumevati samo to da se ukidaju feudalni odnosi nego jedna agrarna reforma bila bi

komplektna samo onda ako bi zbilja svi oni koji zemlju obradjuju dobili onoliko koliko im treba za život. Imade kod nas tako zv. kajdžara, ljudi koji rade na zemlji ili koji nikad ne mogu zaraditi onoliko da bi preživeli sebe a kamo li da bi preživeli porodicu a iz ovih ustanova koje vi nama predlažete ne može se razabrati da će to pomoći tim ljudima da će narod od nekud dobiti zemlje koliko bi trebalo da mogu od nje da žive. Sve su - ove ustanove tako nejasne da se mogu tumačiti kakogod hoćete. 1 nema tu nikakvih velikih načela koja bi morala biti izražena. Ja n.pr. gospodo, držim da nije zemlja samo zato ovde da jedna porodica od nje živi, nego da mora ceo narod od nje imati što najveće koristi, pa zato ja držim da bi morao taj narod organizovan u svojoj državi imati nekakvo pravo glede na obradjivanje te zemlje, koju je dao u posed drugim ljudima. Ako ljudi neracionalno obradjuju tu zemlju onda bi moralo narodu biti rezervisano pravo da on to preinači. Ako ljudi pola zemlje obradjuju a pola puste u nemar onda bi država imala pravo da to koregira. Ako neko hoće da sadi nešto što na toj zemlji ne može da uspeva, a narodu treba nešto što bi na toj zemlji moglo da raste, onda bi država imala pravo da i na to upliviše. (D-r S. Sećerov: - Onda bi to bila birokratija). Nije to birokratija nego to je pametno pospješavanje. poljoprivrede, o tome nema govora. Gospodo, ima i jedna ideja koja sebi prokrčava put u povoj ekonomiji i koja bi se morala primeniti na poljoprivredu a to je zadrugarstvo. Nije istina gospodo, da se može sa individualnim radom i privatno i u interesu celine najbolje uspevati na zemlji nego i tu je jedan zajednički organizovani rad mnogo bolji nego li posvema individualni. (Jedan glas: Neće to seljaci). Gospodo, neće seljaci dotle, dokle neće praktično videti koristi koje zaista od toga imaju. A ako vi njima pomognete kod države da se takve zadruge provedu, da takve zadruge dobiju strojeve, da dobiju semena da dobiju stoke od pasme itd , oni će uvideti, koliko je to bolje i po njih i po ceo narod. 1 zato bi apsolutno takva stvar morala biti unesena u zakon. Ali u ustavu barem bi moralo to biti stilizovano tako, da bi zakonodavac mogao razabrati kuda se hoće da podje. Ovo je gospodo- samo nekakva redakcija koja bi htela na jednoj strani da uteši begove da će dobiti milione a na drugoj strani da bi ipak recima, izlišnim praznim recima utešila zemljoradnike. Nije to dovoljno ni na jednoj ni na drugoj strani. Zato gospodo, jerbo nema ni najmanje nade da će se u ovome odboru izgraditi jedna bolja redakcija, ja jedinstveno izjavljujem da ću protiv cele stilizacije glasovati. Predsednik D-r M, Ninčić: Ima reč g. Šiinrak. J. Si mrak : Ja se pridružujem predlogu g. Dulibića. Prvi stav glasi: „feudni odnosi smatraju se pravno ukinuti danom oslobodjenja od tudjinske vlasti u koliko su gđe pre toga roka počinjene nepravde razrešenjem feudnih odnosa ili njihovim pretvaranjem- u privatno pravne odnose ima se zakonom provesti ispravka." Ovo je, gospodo, nejasan stav kao što je naglasio g. Dulibić i može dovesti do parnice, koje će se kao što je običaj uvek, obesiti na siromašna seljačka ledja. Onaj koji je bogatiji i koji je, da upotrebim reč, oteo od seljaka tu zemju kod vlasti kojega zaštićuje, taj ima više kapitala i novaca i on će se moći na svaki način bolje braniti nego li siromašni seljak tako, da u mnogim slučajevima seljak neće hteti niti da započne ovu parnicu koja jako mnogo staje. Meni su gospodo ove stvari poznate jer ja dolazim iz kraja gde su se siromašni seljaci neprestano borili sa ovakvim parnicama. Neka se dakle stvar nešto jasnije stilizuje. Čini mi se da je od ovoga sadašnjeg predloga bolji onaj predlog koji je stav-