Rad : list za nauku i književnost

98 КЕ ВАЛ - ов ЈЕ нијих драмских прилика; у трагедији „Краљ Лир“ драматург Је много смелији: он се ту млатао ножем тако слободно и без сваке милости за вештину и појетску истину, а притом и г.г. преводиоци тако су слободно и погрешно преводили, да готово не знаш, шта друго да речеш о том српском „удешеном“ преводу „Краља Лира“, осем да протестујеш, како је издавалац смео таком дроњку прика“ чити име Шекепирово 2 - ~

Мени је само жао, што је г. Лаза Костић, који зна најбоље ценити вештину великог енглеског песника и који је преводом првог чина у „Јшру“ био учесник у српској изради те трагедије, могао.

· пристати, да се у тако издераном и опрљаном руху Шекспир пред-

стави српској читалачкој публици.

Признајем да има песничких дела која остављају драматурзима нешто слободе, нарочито, ако онпу тој слободи умеју бити обазриви и имају поштене мотиве, али то могу бити само онака песничка. дела у којима- су мотиви више у приликама драмским него у самим: карактерима, као што је н. пр. стара шпанска или модерна интригишка драма. Они ће смети и из класичких Францеских игри — ако баш морају — избрисати који стих, јер у њима и ако су мотиви драмеки више у карактерима него у спољним приликама, опет ти карактери нису изнашани у својем психичком развијању него су у свима приликама, у свакој сцени, готови, свршени, тако, да, ако се који пасаж и избаци, они неће млого изгубити од своје истине.

Са свим је друкчије са Шекспиром. Код њега су мотиви драмски, особито у његовим великим делима, једино у карактерима, а ти карактери су увек изнесени у својем развијању.

Песнику је психолошка истина била вазда најглавнија цељ драмске вештине; истина етичка и морална поука, разведравају се само у прагматичком развоју душевних осећања — карактера; зато су

"највећом скрупулозношћу пробиране све ситне крупне прилике у

којима душевне способности, страсти, могу узети овакав или онакав облик. оваку или онаку јачину.

Зато у његовим великим трагедијама, писаним после 1600. годнема, не само ниједне прилике, него мн ниједног стиха, који не би био нуждан на оном месту, где се налази. У тим трагедијама нема драматург ви мало слободе. Може ли његова публика налазити заловољетва у онаким делима, каква су нам остала од Шекспира, онда лепо, нек се таква представљају; не може ли у таквима, каква бу,. уживати, онда оставите Шекепира на миру; преводите га за читање

· да се свет навикава љубити праву поезију и вештину али га прево-

дите верно, од речи до речи, јер у њему нема ништа што би било: излишно; ништа, што би се могло друкчије и описивањем исказати а да се лепота и истина Шекепирове вештине очува.

Ја знам да су и код других народа па и код самих Енглеза по; кад што прерађиване Шекспирове игре. У самој трагедији „Краљ. Лир“ чињене су за љубав публике покашто важне измене, али никоме није падало на мисао да те таке прераде веже за име Шекспирово. Чим је што год нарочито у великим делима Шекепировим, која је. он писао, кад је био на висини своје ђенијалне способности,