Rad : list za nauku i književnost
99
ов ЕН __ књижевност
измењено, онда та дела нису више Шекспирова него оног који их је прерадио, и ја не бих ниједном речи замерао српском издању трагедије „Краљ Лир“ кад би на њему стајало да су јег; А. Хаџић и Л. Костић и Ј. Д. Стефановић „написали“.
Одвело би нас далеко, кад бисмо хтели упоређивањем ориђинала
трагедије „Краљ Лир“ и српског издања показати све њихове разлике..
Тај посао оставићемо за другу прилику, кад ћемо прегледати све оно што је од дела Шекспирових преведено на наш језик.
Осем 1 чина, који је превео г. Л. Костић нема готово ниједног правог Шекспировог стиха у срџекој изради, а да и не говеримо о оним читавим сценама које су нужне у комаду и појетски лепе, а из те српске израде избачене. Џа и сам Костићев превод израђен је врло непажљиво; многи стихови су навлаш избачени, многи врло бледо исказују јачину Шекспирове дикције. По гдекоји су пасажи са свим сакато прерађени: по гдекоји стихови у српском преводу показују само, да смисао и значај трагедије није схваћен; шта више и у том [ чину има и језичних погрешака да ја никад не бих веровао да је то посао преводиоца „Ромса и Јулије“ кад на српеком издању не би стајало позитивно да је! чин преведен од Л. Костића.
Судећи по некојим пасусима, рекао бих, да је г. Костић преводио 1 чин по Делијусовом издању „Лира“ (ЕЉђешеја 1854), с енглеског, и жао ми је што се није више користио лепим коментаром тог шекспиријанца, а она друга господа (Хаџић и Стефановић) преводила су остале чинове трагедије с немачког, али тако „слободно“, да у том њиховом раду ни сами немачки преводиоци не би распознали Шекспира, а камо ли, кад би откуд могло бити, да Шекспир оживи па да он тај рад њихов чпта. Не верујем, да сенеби велики несник нашао до дубине душе увређен, видећи како се поезија драмска и његов ђеније ружно цене овамо на Дунаву.
С. Ник.
1
ВЛАДАЛАЦ Николе Макијавела — превод с талијанскота. Ово дело неумрлога Флорентинскога секретара издала је у српском преводу књижара Браће Јовановића у својој народној библиотеци. .
Сваки ће се пријатељ наше скромне књижевности без сумње обрадовати, што је она обогаћена преводом тога славнога дела, о ком се у целом свету толико писало и препирало. Нарочито ће се обрадовати сви они који, познавајући италијанску књижевност, са свим умесно жале, што у нашу књижевност скоро ништа није до сада пресађено из богатога књижевнога расадника италијанскога народа, који је свима модерним народима био у сваком обзиру учитељ, па и данас има много славних синова, који му у свакој струци подмлађују стару славу.
Последице наших географских, културних и политичких прилика, од којих много не би биле неизбежне, кад би се хтело и умело, учинише, да ми све туђе народе већином проматрамо кроз немачке
7 ЕЗ
аи
: у ДЕА му пари свима ШИ КУ васни Ма пат ши нафта леви план ме и ании Јн ПИ ји Ми а а ЗА ара А ам ЕД РЕНЕ ЦИЕ И
6
=