Rad : list za nauku i književnost

св з | ЕЊИЖЕВНОСТ ј 105

на стр. 54: „Отуда ја изводим општи, скоро непогрешив закључак, да онај, који другога начини јакога, сам себе упропашћава, јер кога нећемо начинити силним, него лукавством или снагом, а онај, који се из' ничега подигао на високо, никад не верује овим двама средетвима“. — а значе: „Отуда се изводи опште правило, које никада, или ретко слаже, да пропада онај, који некога начини моћним; јер му је он ту моћ створио вештином или силом; а и једно и друго зазорно је ономе који је постао моћан“.

Речи: „е ИН сопујеле срегаге рт пеПе Гогле рторме, сће пе'Ф501фл Фани :“ преведене су на стр. 06: „зато нека се више узда у своју снагу, него ли у друге» а значе: „треба да се више узда у своју снагу, него у нереде других (т. ј. које би други могли произвести). |

Речи: „е ћа да Фате 1 о рег тателемо“: преведене су на стр. 58: „и да им ваља чинити све што се може, да би се тамо одржали.“ — а значе: „све треба да учине само да га одрже“: (Т. ј. владаоца а не себе).

Речи: соте Те Реза Форо бат! ал сће еЏа ега 5фаја розба та зету и Фе' Етотепћи“ — преведене су на стр. 59: „као што је чинила Пиза, која је од толико година била под Флорентинским јармом“. — а значи: „као што уради Пиза после толико година, од како су је Флорентинци подјармили били.“

Речи: „да ата поп ауепдо 1! Рипетре уесећћо, Фатпе цпо пита Тото поп 5'ассотдапо; утуете Шђел поп заппо“: преведене су на стр. 59: „а с друге стране угасио се дом њиховога бившег господара, они се неће међу собом погодити, да себи другога изберу, или да живе у слободи“. — а значе: „с друге стране не имајући више старога владаоца, не слажу се да између себе другог изберу; живети слободни не умеју“.

Доста ће бити ово мало примера, па да се види какве је худе среће у нас био славни Макијавели. Још само да наведем ово. Погрешке, што сам горе изнео, скупљене су само на 16 страна, на којима осим ових још има 219 мањих погрешака, нетачности и непотребних одступања од оригинала. Помислите сада колико их имау целом делу! Из свега се види да преводилац не зна италијански, не зна историју, траљаво Францески, греши српски. Дело великога Флорентипца, које је толико славно и по садржини и по стилском облику, у српском је преводу изопачено и нагрђено. Желети би било да ко спремнији тај посао вештије сврши, а дотле боље и ово него ништа.

Ј. Ђаја.

Рачуница Саставили А. Малинин пч КЕ. Буренин,с руско г превела Милка (Свет. Вуловића учитељка више женске школе. Београд 1881. На осмини, 858 страмте. -

Пре него што пређемо на само ово дело, да кажемо коју о рачунеко-математичној литератури наших школа у опште.

Цела наша школска литература пати од нерада. Ша ако би се и десио какав изузетак за неки део те литературе, где би се можда

па аеро ринељаељича Места иљне теагтењ а а плин

унете

ин

рит

ин ИВ ИИИИКО на СНСОНИВИ

ша

|| |. || |