Rad : list za nauku i književnost

118 РААН ДО | ов ПО више на јасност, истину п живот композиције, на пластичност облика, одмереност и достојанство Фигура, Фино прорачуњење светлости. Масачио (1402—1448) и Гарландајо учитељ Михел- Анђелов, највећи су представници те школе у ХУ. веку. Тарлондајо, као велики савремени песници, налази задаћу вештине у верном подражавању природе. Као живот човечији, његове слике пшмају увек мотива: као у епевовима Аријостовим или Тасовим на њима има пуно епизода. Али докле су композиције његове увек огледало живота и шаренила природног, дотле поједине Фигуре у њима показују својим одмереним и достојанственим цртама уплив класичке пластике. Школа Мљетачка полагала је највише на колорит. У састављању и употреби боје вештаке те школе није нико надмашио. Они су знали колориту позајмити особеног очаравајућег ефекта. ш самим комбиновањем боја исказивати најфинија осећања. Борђијоне највећи је преставник те школеу ХУ. веку, а Тицијан у ХУТ.

На пољу специјалног црквеног сликарства у то време најпопуларније је било име отца Јованија Анђелика (1887—1455). Нико није био вештији од њега да опише п пзрази смирена, побожна осећања човечија. Та осећања спојена са неком окретношћу и наивношћу дају његовим иконама особите дражи. и извињавају оскудицу у пластичности.

Ти, посебно развијени. правци сликарске вештине скупљају се у ХУГ веку у делима оних ђенијалних вештака, који су данас сваком образованом човеку по имену, ако не п по де лима, познати: Леонарда да Винчија, РаФајела, Михел-Анђела, Коређија и Тлцијана. У њиховим делима вештина је савршена. Они се не разликују међу собом, као ранији вештаци, способношћу него естетичким осећањем п погледом на лепоту: махне њихове. ако их има, нису више у неуспеху технике него у осећању и ехватању циља вештине..

Никад нису биле удесније прилике за вештаке и вештину него у то време у Италији. Пространа трговина, доносила је У италијанске градове богаства са свију крајева света ; живот људски постао је у тој земљи задовољвији п углађенији него пна којем другом крају Европе; дворови богатих људи и владалаца, који из искрених и поштених мотива, а који из политике, обраћали су пажњу и новац на помагање вештака и гајење вештина. „У место да теже за силом и влашћу, утркивали су се великаши ове земље у укусу, у спољњем блеску п духовном образовању; ко је на сјајност полагао, трудио се да том сјају