Rad : list za nauku i književnost

св. П. 5 у ПРЕД ШЕКСПИРОМ 125

плодовима својег занимања а смрт поред њега. Низ таких слика вове се код Немаца „игра мртваца“. Холбајнова „игра мртваца“, у том жанру савршена је. Борба људске душе са смрћу, леплење њено за материју п уживања овог света, изненађење п упрепаштеност пред дверима непознате, тајанствене вечности, страсти и сујете особене разним начинима живота и занимања како се развијају у последњим ужурбаним часовима бавлења на земљи. све је то у маркираним цртама и с дубоким познавањем човечије душе исказано на том знаменитом пртежу: а преко свега тога веје трагички хумор из ког проепјава велика етичка истина да су сујете људске ситне и ништавне пред вечитим моралним истинама.

У ХУТ. веку, времену великих религијозних бораба и вештина није могла остати а да се неумеша у полемику. Шојезија је била прва да прихвати дневна питања, и онако како је Рајхлин у својим латинским драмама, престављаним на вашарпма у немачким варошима, износио калуђере римске цркве подемеху публике, тако су у другим драмама у карикатури описивани покретачи реформе утер, Меланктон и други. И сликарска вештина плаћа свој дуг времену. У сликама италијанских вештака, као у књигама каква Белармина, Босија п под. слави се јединство католичке цркве баш онда, кад се са свију страна устало беше да се оно подере. Тежње протестантизма нашле су често одјека у вештини северној, нпр. у радовима Дирера пријатеља Меланхтоновог. У ред вештака који су се у ХУТ. веку највише латали савремених тежња спада Хранах (1412—1553) јако цењен немачки сликар.

У другим западним вемљама на пољу вештина, у овадва века што их описујемо, не налазимо ниједног човека који би се издалека могао упоређивати ма којем од ових великих преставника било северног, било јужног стила. У Француској вештина нидерландска влада у то времеаи у Шпанији чији су краљеви владали п Нидерладима уплив ове земље на вештину био је већи од уплива из Италије. Истом кад се уђе у ХУП. век имаће Шпанија својег Мурила (1618—1682) који ће јој сликати оне дивне „мадоне на месечевом срцу“, које п данас привлаче путнике из далиње да виде како сликар успети може да помири ватрене уздахе побожности, природну драж и озбиљност. Францеска ће пмати својег Шусена (1594—1655) који ће умети тако чаробно описивати лепоту идилског, пастирског живота да ће и сами горди краљеви Француски и уштиркана