Rad : list za nauku i književnost

св. ПЦ. - О ПЛОЂЕЊУ И РАЗВИЋУ ОРГАНИЗАМА - 191

кад не бл храна улазила ш кад се изметак неби истуривао или кад једно и друго неби у довољној мери било, и хемћски процеси у унутрашњости села морати би се пореметити и престати, организам би се изнурио и угинуо. Дакле између радње, коју врши периферија тела,и радње, која се врши у унутрашњости тела, мора постојати извесна сразмера, да би организам могао постојати. А како количина једне и друге радње зависи од величине периФерије и од величине унутрашњости тела, то обе ове морају бити у извесној сразмери; и чим се ова сразмера знатно промени, тим су и услови за опстанак елементарног организма поремећени.

Шта ће бити ако се организам услед храњења увећа "нарасте; Сразмера између површине и унутрашњости (запремине) тела промениће се, површина према запремини биће "релативно мања, јер се површина увек увећава квадратом а запремина кубусом. Што се организам више увећава и површина је сразмерно све мања и најпосле површина биће релативно тако мала, да њена радња неће бити довољна, да подржава и изазива хемпске процесе у унутрашњости тела, и да организам не би угинуо, површина се мора на други начин увећатп, а то бива кад се организам подели. Дакле деоба је неизбежна последица храњења п растења.

Нове индивидуе које су множењем постале, задржале су све особине, како морфолошке тако и опзполошке, које је имао првашњи организам. На овоме Факту основан је биолошки закон о наслеђу, који гласи, да потомци наслеђују од својих родитеља све особине њихове. Али пошто развиће новог организма бива под утицајем спољних прилика, и ако се ове разликују од оних, под којим су се родитељи развили. појмљиво је, да ће оне у наслеђеним особинама изазвати по неке промене, којима ће се нова индивидуа разликовати од родитеља. На овој чињеници основан је закон о прилагођењу, по коме у сваком организму његове мореолошке и Физиолошке особине удешавају се према спољним утицајима. Први закон —- наслеђе —- претставља нам консервативни елеменат у процесу развића. који тежи да одржи оно, што је задобивено и корисно по организам, а други — прилагођење "је напредни елеменат, бев кога неби могло ни бити развића и усавршавања. Да пређемо сада на развиће елементарних организама.

о: