Rad : list za nauku i književnost

150 — ал Св НЕ

малишана, шета је ово, шта је оно по соби, на послетку га запита "шта је оно у ћошету (за пећ); сељачету, које уме да почува стоку да не иде у туђе њиве и ливаде, да изгрши неки мали али озбиљан посао у башти, авлији ит. д. би најпосле и чудо па ће рећи _ учитељу: јеси луд, бога ти учитељу, зар не видиш да је ово вуруна.

Има врло много примера где се логика ђака свети методи претеране и неумешно представљене очигледне наставе. Ми их не можемо ређати, но свакојако изгледа нам та метода као таква која у многоме унижава достојанство науке или боље рећи малтретира разум. У осталом нека нико из ових редова не прочита јоши ово да смо против очигледне наставе, но нека чита да смо против такве очигледне настави која прелази у бенављење. Бадава, науку учити то је озбиљан посао, нема ту мажења, тим пре што то злостављање не трпи здрави смисао човечијег а и детињег разума.

У средњим школама овај је метод уведен кроз природне историје А. Покорнога (а и струјом времена). Ми немамо времена да ошнирније говоримо о недаћама ових књига, но констатујемо из искуства: да су делови наука неравномерно заступљени. Деекрипција у пуној мери кипти, а извлачење општости из описа остављено је деци да мимогредно учине са наставником, али многобројна акта за памћење скрећу ученике с пута да у задовољавајућој мери прикупе јасно мојимање закона и заједничких особина.

Узев дакле у обзир дефиницију науке и правац целокупног умног напредовања ми налазимо извесну сличност. Јер, напредовања наука (независно од теолошких и метафизичких појимања — и генералисања) неминовно следују закону од појединор ошштем. ако узмемо вад једну линију и напишемо: даје прогрес наука ишао путем горе обележечим, одмах испод те линије могли би повући једну паралелну и написати: закон индивидуалног умног развића веома је сличан са законом који исказује развитак наука.

Ва што ће нам ово Да би могли определити област научног материјала који ваља да имају ученици основних школа, за тим ученици гимназија и реалке.

Почнимо са основном школом. Ми мислимо (особито што је изашао већ предлог да време учења у основ. школама траје 6 година) да је мален број описивања физичких и хемијских појава (са нагласком тек закона у грубој форми) за тим осталих делова природних наука довољан да уђе као елементарно знање у основне школе, али, ма да је то знање веома малено, опег да се преда као један систем не

профаниран претераном очигледном наставом.

Сад је на реду да пређемо на начин којим ваља саошштавати знање гимназијским ученицима саображавајући се класиФикацији наука и ограничавајући се за сад на нижа 4 разреда у циљу да се испуни законско наређење да нижа гимн. и нижа реалка буду што еличније.

Излажемо овде итабеларни преглед, а у доцнијем покушају разредићемо предмете и за више разреде и о свему детаљније говорити.