Rad : list za nauku i književnost

176 | РАДО Е ов ИЕ

— бити сразмерна имовини и приходу сваког порезног лица. Задатак је непосредног порезивања да терети ту просечну порезну снагу у опште за порезу способних, приватних газдинстава, и то потпуно и опште у односној сразмери, простим, прогресивним или дегресивним квотирањем. Један део пореза мора имати цељ: да подједнако и опште оптерети просечну способност порезних снага.

Са свим је друго питање, да ли је средња порезна способност просто пропорционална приходу или није. И ако није у ком то одношају стоји према приходу.

Ни она просечна порезна снага, коју поглавито имају да терете непосредно порезе, нити је просто пропорционална величини прихода, нити је једнако велика за 2000 динара Фундираних и нефундираних, нити је једнако велика за све врсте прихода и имања.

Другојачија је порезна снага на висини друштвене имовине и прихода, а другојачија У нижим слојевима. Велико имање и велики приход далеко су способнији већ и за редовну порезу, а просечно и за ванредну. Сасвим је дакле оправдано и није несразмерно, већ баш

напротив то је цвет сразмерноети, да се велика имања више оптерете порезом, и то прогресивним квотирањем мањине великих, и дегресивним квотирањем већине малих имовина и прихода.

· Не ваља само мислити, да је прогресија код великих имовина и џрихода способна да иде до 100 процената. У нашој приватнопривредној епоси, где велике имовине имату да воде производњу, да издржавају вештине и науке, било би то штетно по само друштво. Држава то мора дакле узети у рачун. Но сем тог народно-економног има још један порезно-политички разлог против прекомерне про гресије. Што је виша порезна стопа, тим више промашају непосредне порезе своју праву цељ, да подједнако терете средњу порезну снагу.

Кад расмотримо и остале приходе, видимо да су приход и имовина. који су различито велики, различитог порекла, из разпих радња, на разним местима, у разним врстама привреде, и различито просечно мање или више способни за порезу. Ове те разлике не могу се узети у обзир, но толико стоји да међу величином прихода и просечном способношћу није проста пропорција.

За то ће непосредно порезивање решити своју задаћу само ако се потраже поједини приходи и оптерете порезом, а то не искључује комбинацију порезних стопа са сразмерним укупним порезивањем.

да тим — тачно одређивање укупног притода први је услов добре системе непосредних пореза. Ако се не нађу тачно и потпуно свачији редовни приходи, није ни могуће да се сви порезни капитали оптерете сразмерно порезној снаги. У том случају нема основа за сразмерно порезивање. |

Даље — само над су умерене квоте могу се лако сносити непосредне порезе и сразмерне су. Ваља имати у памети, да просечна способноот није права способност. Кад би разне порезне капитале оптеретили једном и истом високом ставком, то би слабе порезне снаге, које су испод просечних, биле сувише. оптерећене, а јаке опет биле би повлашћене. Отуда изилази да се непосредне порезе ипак