Rad : list za nauku i književnost

НАЧЧНИ ПРЕГЛЕЛ

Математика.

Метафизика вишег рачуна!

Можда ће се са многим од наших читалаца десити оно што л нама кад емо први пут чули за ово дело. Знајући за име пиштево, који је тада био министар грађевина пошто је за време Француско немачког рата заступао министра рата, тешко нам је било да верујемо у први мах да је писац овог дела онај исти који је при изборима за Сенат Француски 1876 год добио највише гласова у департману Сенском. Познато је да је г. Фресине доцније постао и министар спољних послова а и у последње време почело се је говорити за њега да ће заузети портфељ рата у „великом министарству“ гамбетином Као ђаку политехничке школе париске и доцније инжињеру рудокопа, било је г. Фресине-у релативно лако, пре него што се „баци у наруча“ политици и постане један од највиђенијих државника данашње француске, да се бави са размишљањима овако транеценденталног садржаја, чији је плод књига са којом желимо да упознамо оне од наших читалаца који за њу не би већ од пре знали. Да приметимо још да је исти писац издао пре 28 године једну „Рацијоналну механику“ и да је се бавио са штудијама о употреби у вемљорадњи нечистих вода великоварошких канала. Као што се види г. Фресине занимао се је досад са тако разноврсним предметима да би му с правом какав почетник могао дати име једног човека који није: специјалиста.

Ми нисмо ни спремни ни вољни да говоримо о целокупном раду т. Фресине-а, довољно је да се зауставимо на једном делу које је намењено не само математичарима од заната него и широј образованој публици која хоће да се упозна са основима свију позитивних наука. С тога сматрамо ва нужно да кажемо, одма у почетку, да нам је дело о коме говоримо оставило упелатак врло брижљиво израђене философије математике која се може ставити упоредо са добро познатим делима Конта, Курно-а, де Моргана и

" рер Апајуве 1аитевв шале, еви4е вит Ја Међарћуг тупе ди ћапе сајеш! раг М. Оћ,. Де Кгреусјпећ Рам 80 баште УШата 2 падање од 1881 године.

па ВА а Ј 6