Rad : list za nauku i književnost
нове Пала __-__ НАУЧНИ УВЕЛЕ - 04
два влака, у дужини једног елемента, макар овај био како мали, поклапала, то би значило да су та два влака истоветни у читавој њиховој дужини: јер две пруге могу да имају само ограничени број узајамних тачака, и тај број мора да је сразмеран броју параматера њихових једначина. Дакле кад се говори у заједничком елементу два влака, тада треба под тим разумети да у рачуну лимита могуће је заменити бесконачно мали део једног влака са одговарајућим бесконачно малим делом другог. Ми смо ематрали за нужно да сопственим речима пишчевим изнесемо ову важну тачку.
Глава тринаеста. Даља примена методе асимилације на опредељивање тангенцијалне и управне композанте убрзавајуће силе произвољног кретања.
Глава четрнаеста. Општи поглед на инФинитезималну анализу. — Као што смо видели инФинитезимална методе своди рачун таквих количина, које се не могу изразити непосредно као Функције познатих елемената задатка на примену рачуна диференцијалног и интегралног т. ј. на просту алгебрајиску операцију. То се постизава тиме што се ове количине сматрају као лимите односа или сума бесконачно малих количина; ово излази на истраживање релација које постоје између бесконачно малих од којих улазе у ове односе или у ове суме и елементе датог проблема. Читав овај посао оснива се на аринциту замењивања инфинитезималнит количина (види 11 главу 40. Овај принцип садржи у себи сушност читаве методе. Као што смо видели најзгодније може да се примени овај принцип тиме што се асимилишу бесконачне мале које могу једна другом да буду замењене.
Кад је Лајбниц први пут изишао са својом новом анализом, он ју је изнео од прилике под обликом асимилцијске методе. "амо изгледа као да овај веики пронализач није имао сасвим тачан појам о овој методи, јер на приметбе које су му долазиле са разних страна он је одговарао да он сматра бесконачне мале количине као мнесравњиве пи да их он занемарује поред крајних количина као зрна песка поред читавог мора. Но тиме је он као што је приметио Д = ТАКО, уништио геометријску тачност рачуна.
Од геометара који су после Лајбница дошли неки су остајући му верни хтели да задрже његову методу пошто је поправе. Последњи знатан покушај овог рада био је Карно-ово дело „Кебехјопв 5пт Ја тефарћувупе ди Сајеш ти пева“. Овај писац оснива тачност Лајбницове методе на замишљају који је познат под именом принцип изједнамавања погрешака, и који је изражен овим речими:
„Королар ТУ. Свака количина коју можемо да замислимо тако малу како хоћемо, може да буде занемарена као апсолутно равна нули према свакој другој количини коју нисмо слободни да замислимо тако. малу како хоћемо. Тако да погрешке које тим занемарењем могу да постану не упливишу ни најмање на крајњи резултат рачуна чим су све произвољне количине елимисане из њега.“
__ Док су тако једни геометари школе Лајбницове усвајали бесконачно мале а занемаривали лимите, дотле се други, напротив елужили са лимитама и одбацивали са свим бесконачно мале количине Међу овима се одликовао и Огист Конт.