Rad : list za nauku i književnost
200. - ПАН ПР ОВА НЕ
тога има нешто трошака за хемијске студије и једна углачана плочица за микроскопека . проматрања. Три камена представљају метеорске јединке, а то је таково комађе, које је дуже или краће време кроз нашу атмосферу путовало, па кад је најзад на земљу пало, имало је на близу облик и величину, коју и сад има, само што је ударом о земљу или од људи, кроз чије је руке прошто, по гдешто повређено. |
Највећи комад У нашој збирци — од 16, 810 кил. има облик неправилног полигона са 12 страна, од којих су две стране оштећене; мањи — од 9,711 к. представља коцку, којој су две стране окрњене, трећа нешто повређена; најмањи је — од 0,204 као и први неправилан полигон, коме су два рогља окрњена.
Све три јединке нашег метеорита имају осим повређених места црну тавну кору, којој је дебљина мања од 0,2—0,5 мм. Ову кору = тако се обично држи — добивају метеорити прилчком кретања кроз нашу атмосферу тим, што се наглим збивањем ваздуха одлучава, јака топлота од које се минерална материја по површини растопи у то већој количини, чим је већа топљивост минералних састојака. и чим је маба метеорском комађу већа. Ово нам објашњава, зашто је кора у већег нашег метеорита дебља а у мањег тања и зашто гвоздени метеорити такове коре немају.
На површини нашег метеорског камења виђају се два реда неједнакости, једне су повелике, кад плиће кад дубље, дугуљасте или ћошкасте јаме, а друге ситне, кадшто једва видљиве, већином таласасто искривудане пруге.
Унутарња је маса нашег метеорита пепељаста, а само гдекоје ву партије нешто тавније бојене, што Рапшђтве! мало већој количини сумпора приписује. Главна је маса ситно зрнаста и од средње руке трошна. У тој се маси виде неједнако растурена три рода уметака различитих од остале масе величином зрна, бојом и сјајноети. Једни, ситни — највише 1.5 мм. — бело-сивасти, јако сјајни, под чекићем растегљиви, приањају за магнет — метално гвожђе; други су већи — 0.5—10.10 мм. — жути, кадшто са плаветним и првенкастим преливањем, ређе по површини врани — на прилику угља, ово је моносултид твожђа: или тон. Најаче пада у очи трећи род уметака, јер представља кугле различите величине, од 0,2—10,0 мм. и тад доста правилне, другда су те кугле много веће, неправилне, по кадшто налик на речни облутак — највећа такова непревална кугла шма ове пречнике 80,0. 18,0 и 20,0 ми. Све-су ове кугле е поља и изнутре угаситије од остале унутарње масе а и зрно им је много ситније; кад се пресечу немају концентричких дрта, као што се то виђа у других метеорита. Кад се те кугле од остале масе одвале — као што се то може да види на више места на јаковном прелому метеорита — оне остављају глатке јаме.
1 М. Рацртее Ехашеп 456 те(еот ев рагу епцеза Ја соПесћоћ 4 Мизеши у «Сотрбез тепацезв Т. 2ХУТ стр.
2 Кађа 6. Пт. 0. Ра Фе Мефеогњеп. Гејрже 1968 стр. 95,