Rad : list za nauku i književnost

ПРЕ ЕЊЛРТ ОР ЕНВЕТОВМЕ.

раимг

Цезар и Брут. у Шекспировим „делима има три драме које се обично зову „римске драме,“ зато, што им је предмет из римског живота. То су „Јудије Цезар,“ „Коријолан“ и „Антоније и Клеопатра“, Материјал за те драме узео је песник из „живота“ ПШлутархових по једном енглеском преводу од 1919. год.

У оно време, кад се школско образовање састајало највише из учења живота и писаца класичких, сваком западном народу, после његове националне историје, најближе је била историја Грка и Римљана, те су и историјске прилике и историјски јунаци класичког времена били омиљен предмет за забаву. У тим римским драмама Шекспир је умео хладним белешкама Плутарховим дати духа и живота, а од његових карактера начинити дивотне драмске јунаке, у којима ће се идеал човека помирити с историјском истином. Нема песника другог, који би тако као Шекспир умео помирити историју с поезијом, те да. то помирење не буде на штету ни једној ни другој. Ни Цезар, ни Брут, ни Антоније, ниједан други јунак ових римских драма није изгубио ниједну црту, коју код Шлутарха има, и прилике историјске не само да нису измењене него, махом, нису ни поремећене из оног реда у ком су испричане у Џлутарховим животима. Џа опет су и те драме и ти јунаци ориђинална дела Шекспирова.

6 материјалом ушао је у Шекспирове дваме и сам дух — тако да речем — класичког писца, или нешто од тог духа, што се види на тачном схватању социјалних прилика, које се у драми описују и у вештини, каквом су портретисани и описивани карактери. Јунаци тих драма, имају нешто од оне хладне, достојанствене, хармоничне лепоте, која је карактеристична особина класичке вештине. На сваком јунаку опажа се, да стара вештина држи неку стегу над романтичном тенденцијом Шекспирове поезије; страсти се не разапињу у такој силини, како би рушиле' хармоничност и одмерено достојанство Јунака, и како су разапете нпр. у краљу Лиру или у Отелу, где у својој силини прелећу границу до које и само уображење не може летити. Али не можемо ни то рећи, да је у овим драмама класичка вештина потисла или угушила са свим романтику. Шекспир је ту постигао. онако помирење класицизма и романтике, за каким су многи песници немачки, -у ХУШ-ом веку, под утиском нових студија кла-

1 Јјипив Оаеваг, «гакеду ђу У. 5ћаКевреаге. „Јудијус: Цезар, трагедија у пет делова од Шекспира, с немачког превео М. Зечевић. Београд 1866.