Rad : list za nauku i književnost

св“ НЕ 55 БРУТ И ЦЕЗАР - 225

„Мучити те ни будити нећу;

„Ако климнеш, разбиће е'свирала уда то ћу ти одма да је узмем. „Е, сад спавај, па ми се наспавај !

Са таким врлинама и нежношћу сједињена је у Брутовом карактеру готовост погинути вазда за врлину и част. Неко је одавно приметио у историји људској, да су велики јунаци увек били нежног осећања. „Је ли што корисно општем добру, метите част пред једно око, а смрт пред друго, и гледаћу обоје једнаком смелошћу. А богова ми, част више волем но што се емрти бојим“; такав је Брут. Касије и сви људи који су били забринути за слободу Рима нису трешили кад су мислили да и Брут осећа понижење Отаџбине. Брут је заиста осећао, и његову душевну борбу могао је приметити онај који га је из близа могао гледати, а нико боље од његове јуначне жене Порције. Од неког времена Брут се краде зором из постеље : лута усамљен по мраку, замишљен, са склопљеним рукама и уздишући. Кад га она што упита, погледа је мрким потледом; кад наВали нањ, он таре чело и нестршељиво тапће ногама, а кад га је још више молила да јој открије тајну своју, није јој ни речи одговорио но је само махао руком, да га остави мирна. Он не једе ништа, не пије ништа, изђегава весеља, на спрам пријатеља постао је хладни, ћутљивији. Унутрашња борба бацала је сенку на лице Брутово, а по тој сенци искусно Касијево око распознало је какве мисли Брутову душу покрећу, и приближио му се. Једна елучајна прилика отворила је шире врата осећањима Брутовим, против воље његове. Уесклици народни из циркуса допрли су. „Шта значе ти усклици 2 Бојим се народ крунише Цезара г“ Тајна је излетила, Касије је, ухватио. „Јесте“, додаје Касије „Цезар се диже као колос за, који: свет постаје тесан. Тиранија се почиње оснивати у Риму јер су Римљани слаботиње,..... (), нема старог Брута, који нз би Цезара као ђавола трпео“... усклици се по ново чују из циркуса. У том и Јулије Цезар излази; на његовом лицу седео је деспотски. тњев, његова свита изгледала је као каране слуге. Калпурнијин образ: првен, Цицеронове очи сјајне. У Брутовој души била је ужасна борба. осећања. Отачаствољубље и љубав пријатељска, наспрам Јулија Цезара рву се. Конституција човечија, као мала државица у буни је. Од како се састаде с Касијем није спавао; цело то време било му као привиђење, сан, и у том расположењу радило се решење, које је, и неизвршено, зањ било грозно дело. Брут је бунтовник. Али је бунтовник идеалиста. Он лично нема ништа, противу Јулија Цезара, али се буни против оног страшила, које се истом може развити. Да

1 Здечевићев превод „Јулија Цезара“, из ког ово наведох, израђен је по немачком преводу тога Шекепировог комада. У њему има погрешака какве увек прате преводе из друге руке, али мање, меао лшто би св могло очекивати, Марљивост т, преводиоца, и његово познавање историјских прилика римских и карактера Цезаревог и Брутовог приближили су доста српски превод, и преко другог јевика, енглескоме. ориђиналу. Ја вамо желити могу, да се његова књига што“ више чита.

»Р А д“ 5 8