Rad : list za nauku i književnost

94 = РА те | — сој

које су памеђу себе изаткане. Цела система живаца дели се на мозак п мождину (етр. 11). „Крв се састојт из две врсте честица, прва је течна а друга је из многих ситних округластих телесо састављена. Још се у крви налазе неке ситне кругљице. "Ра ситна телеса луче кисвоник из удисаног ваздуха“. „Лимфа — бела крв. Ово је бела, млечна п из хране исисана течност, која се од обичне крви тизо разликује, што нема црвене боје и што садржи у себи више воде а мање масти“ (стр. 12 н 18). „Оне многе танке и дебеле цеви, које се кроз цело тело у виду мреже протежу, п које се помоћу своје опружности и стишњавости ширити им стегати могу зову се сасуди пили обиље“ (стр. 17). „Десна половина срца садржи црну крв, која из сваког телесног кута кров плаве жиле (вене) у десну претвомору утиче а отуда посред“

_ ством плућних жила утиче у плуће. Лева половина срца садржи у себи првену и

добру крв, која на плућа у леву преткомору утиче а отуда кров била (артерије) у све крајеве тела прелази“. (стр. 17). „Сасуди плуће јесу: корен плућа састављен.

је на ожвиле сисалице, која је у виду чвора са многим ћелијицама свезана, даље из жила ударалица п трвниг жила“. (стр. 16). „Јетра. Ово је највећа жљезда у грудњој шупљини, а тешка је 4—6 Фуната. Састављена је пз сптпе п преплетече мрежице, ткања, црвенкасто мрке боје. Јетра има две задаће да врши. Прво има да лучи жуч — жуч се састоји из пзлишних крвних честица. Друга им је задаћа, да усише из крви непотребне честице (а то су крвна зрнца) — == — јетра је још од велике важности за стварање мокраћне материје п мокраћна тиселине (стр. 20). „Жуч постаје највшше од меса и воде“ (стр. 21).- „Бубрешци се састоје из многих ештних крвних сасуда, који су између себе у виду мреже пепреплетени. Они успшу сву излишну течност и пропуштају је кроз мокраћне олукеи тд ита. Треба ли 34 човека стручњака коментара овим местима 2 Коментарисати их не стручњацима значило би писати расправу о том предмет).

Фрачковићева књига штампана је 1875. а прво издање књите Петровићеве 1876. Ово прво издање оценио је у „Српској зори“ Др. Милан Јовановић Батут. Друго издање ваљало би даје „знатно промењено издање“. Промењено јесте у неколико, али никако знатно, и особито је за сажалење што се није узео никакав обзир на веома искрене и умесне речи Дра Јовановића. Шрво ћу разгледати ону страну ове књижице, која је код свију оваких књижица најлоша, па овда ћу прећи на целину. ;

„Иза трупа пред кичмом лежи доњи део душника, који кроз врат пролази, даље једњак и грудни тодник; што још места преостаје то испуњују већи крвни судови и крупнији живци.“ (Отр. 10). Дакле „грудни ходник“ спомиње се нарочито, и ако је тај олук дебео као гтушчије перо, а не спомиње се аорта; спомињу се крупнији живци и „већи крвни судови“. Свакако није јасно шта пуни простор о ком је реч. „Све те кости тако су једна у другу ужљебене, да се поми“ цати не могу, свеза та назива се шав. Но та непомичност постиже се тек пошто се друга година наврши.“ (Отр. 18.) Швови на глави срасту тек око двадесете године. „На врло многим местима су две или више кости помоћу јаких, али опружвих конопаца, који се везице зову, тако спојене“ итд. Дакле на „многим местима“ — доцније се каже да се та места зову зглобови. Али није ни мало јасан строј зглобова, и то тим мање, што се каже, да су везице „опружне“. „Коттано ткање, из ког се кости састоје, изгледа жућкасто и јако је тврдо, али је ипак донекле и гипко“ (Стр. 14) Је ли ово коме јасног „По више мишићних влакана скупљени су у већи свопић, који обвија као нека кошуљица, те је тако одељен један снопић од другог. У тој кошуљици могу да се налазе масне ћелијице, крвни судови и живци“ (етр. 19.) Дакле „могу да се налазе!“ Али шта је правило о том се не говори, а правило је: да се у самој кошуљици