Rad : list za nauku i književnost

= а

ов. Г. 5 КЊИЖЕВНОСТ | ~ 95

(Ремтувшта табетттши) то не валави, већ у савезној међусупстанцији. „Ближе посматрање мишића показује, да се парно нинИ ОлаХ на Лазе попречне пруге, други пак да су глатки.“ (Стр. 16.) Али то се не види на мишићу, већ тако је мишићно влаканце. „Притисак тај потисне крв кроз округао отвор (горе у президу између предкоморе и коморе) у једну велику артерију.“ (Стр. 24) Отвор аортин лежи истина близу отвора у президу, али то није исти отвор, нити су оба отвора у президу. „Правилно мицање срца изазивају живци, али корен тих живаца поглавито је у мождини, те због МО АЛА срца не зависе од наше воље.“ (Стр. 28.) Дакле „због тог“ не зависе од воље, што је корен живаца што инервишу срце „у мождини.“ Чудно! (0 уаопк-у, чији корен није „у мождини“ — ни речи, о симпатикусу мета тако; под „кореном“ ваљда се помишљало на „центрум за спречавање“ т здуженој мождини, о центрумима пакза кретање у самоме врцу ни спомена. „Живци мождиве распростиру се поглавито у трупу и његовим лробовима и у удовима“. (Стр. 34.) Дакле „поглавито у трупу итд. али може се замислити — узгред и на глави. „Остаје нам, да напоменемо још велики симпатични живац, који се из два конопца састоји, који из мозга излазе и са обе се стране дуж кичме доле до тртице простиру, где се састају“ (Стр. 89.). Дакле живчана центра и живци симпатикуса, то су „два конопца који из мозга изилазе“. А на које то олукег итд. итд.

Ја сам навео ово неколико примера, који би се дали веома дуго продужити, да се види да и ова књига није слободна од мана, којих има у свима књигама овога рода код нас. Кад се чине оваке елементарне погрешке, није ни најмање чудо да читава књига испадне тако, да никад не може одговорити својој цељи. Сада ћу проговорити коју реч о самоме плану књиге, како је она рађена.

Књига је намењена „за учитељске и више девојачке школе,“ Према намени и према предмету, који је ваљало у њој обрадити, књижица је сувише малена. На тако маломе простору био би кадар како ваља обрадити предмет само мајстор у својој струци и вештак у излагању. Кад је простор тако мален, ваља бити на чисто с тим шта је главно, а шта није, и говорити само о главноме. Затим ваља тачно одредити очему ће се говорити, а то о чему се говори треба изложити бар тако, да буде јасно. У овој је књизи грешено и против једнога и против другога.

Сам план дела није добар. Набадано је и у свакој глави, а набацане су и главе једна преко друге. Код расматрања човечијег тела ваља поћи или с гледишта анатомског, или с гледишта Физиолошког. Џолазећи с анатомског гледишта имали би да изложимо органе човечијег тела по системама и приборима којима припадају. Тако би се имало говорити: о костима, мишићима, сасудима, живцима. Затим: о утробама и чулним органима. Но описујући човечије тело људима који се имају научити из описа поглавито знању практичном, требало би поћи с гледишта физиологије, За то би ваљало говорити 1). о приборима за извесне радње а 2). о радњи тих прибора. Мо-

гао би се узети н. пр. овакав поредак:

0 прибору за крвоток (срце, сасуди за крв и лимФу.) 0