Radničke novine
Србијн узме све сгвари у своје руке. Зато је наш први захтев: ревизија устава и увођење општег права гласа, које је основ и темељ једног демократскога режима. Крагујевачки другови дубоко су уверени у изборну победу и тврде да ће Крагујевац, пре но ма које друго место, дати посланички ман дат Социјалној Демократији. И сувише је Опет је реч о нашој пошти. Један сиромашак послао јг у Валандово своме сину, војнику 1. чете 3. ба таљона, XIV п, пука, новчано писмо у вредностн десет динара. За пошиљку је платио 0,75 дин. на пошти књажевачкој. Писмо је послато 20 маја а његов син га је добио 16 јуна и тамошња пошта му је наплатила при предаји 1 динар. Зашто? Како? Зар месец дана пошта задржала писмо непредато и опет кажњава — шта ли? — онога чије је писмо. Чудна смо ти ми земља! Фузиона ши су од поштанских чиновника и уопште свих службеника направили теглећу марву која издире за не- ј колико гроша по цео дан. Они се 1 са њима шорају када затраже штогод и убаце међу њих разцор који њихову борбу сасвим ослаби. Када су на помолу избори, они пм обећавају све, а када прођу избори, Ј онда се ругају њиховом жалосном материјалном положају. А службе- ј ници и чиновници, место да својом Ј јаком оргакизацијом натерају фу зионаше да поведу мало рачуна о њима, малаксавају још више, у огорчењу губе вољу на рзд и причињавају непријатности публици. Нека нас погрешно ие разумеју поштански чиновници и службеници. Не дз мислимо, већ знамо, и за нас је то стара истина: да наше поште трпе због оскудице у особљу. И ту је први узрок неуредности на пошта ма. Али баш у томе и јесте ствар, што бн те неуредности нестало чим би поштанскн чиновнкци и службе ници постали фактор о коме се мсра водити рачун. Они бк онда попуннли сва места и поштанска служба би била уређена. Њу би вршили сити људи чија се служба цени и награ ђује, и не би имало повода за неуредности. И сувише је шта фузиомаши сада раде са пошганским особљем, и сувише је што продужују ону стгру политику Петра Букићевића, који је препоручивао чиновиицима да једу по марјаш леба и пет-шест с>внх ЛЈЈђива. Али је истс тако' и сувише од поштанског оссбља штс је се упу -1 стило толико, што још нема своје организације. што још не води сво/у борбу. Како ли ће тек бити и сувише жалосно, ако ти људи и ових избора буду гласали за фузионаше, самосталце, либерале и напредњаке! „0збил»на“ поледоика Док су годмоглинаши противници су прелазклн ћутањем преко нашег рада. Кад су били приморавани да што о нама проговори, они су просипали клевете. Сгд кад излазимспред народ и кад у народу ћаилазимо на јак одзив, наши противници сессећају принуђенидаонама говоре. И већ се почиње просипатк глупост,; незнање и клевете. Бару јучерашњој!
»Српској Застави“, која је почела ј културним задатцима све дотле доносити чланке под насловом ,Со- док не буду имали своју самоцијалисте* нисмо ништа друго мо- 3 3 13 гли наћи. Писац се, додуше, труди У п Р ав У- * ок њихови чланови да узме озбиљан тон, али шта то не буду имали пуно право савреди кад је садржина чланка скроз моопредељивања у свима овим неозбиљна, кад писац показује не питањима. само да незна социјалистичка већ и д анас ј е општинска, среска и демократска начела. Ј г Колико јекомичан довољно је са 0К РУ*™ самоуправа, у колико мо једно место. Говорећи о демо она уопште постоји, сведена на кратнји, он као један од њених прин- најмању меру. [ У место да опципа наводи .дасваки има право на штински одбор и среске и О-
земљу и васпитање деце, ако има новчаних средстава зато". (!) Ово је не само Јединствен начин изражавања, него и јединствено схватање демократије. Колико је нама из историје познато „право за взспитање деце“ и пре Велнке Ревслуције није било ником ускраћивгно, сем ако писац не мисли на право слободног школовања, којс је доистановијег датума, и које је специјална примена демократског принципа о укидању сталежких привилегија. Али демократски карактер оне подвучене по годбене реченице „ако има новчаних средстава за то“ никако нам не иде у глазу. Он цас подсећа на фамсзну демократску изјаву г. Драг. Аранђеловића о општем праву гласа: „Ми смо за опште право гласа, али да се прво плати порез!“ Тако солидним псзнавањем демо-ј
кружне скупштине буду највећа власт у општини, срезу и округу, они су данас стављени под туторство полиције, среског и окружног начелника, који сваку одлуку њихову могу задржати од извршења и поништити је. Отуда су се среске и окружне скупштине претвориле само у апарат за изгласавање терета, за задуживање народа, за гомилање приреза и т. д. Зато су данас окрузи праве развалине: они су задужени око 50,000.000 динара, а ниједна њихова потреба није подмирена нити се подмирује, и ако окружни прирези износе преко 5
кратских принцима пксац има пле- милиона динара годишње. Зајмениту намеру да сбзвесги народ „о мови су махом утрошени на томе шта је социјализам". А кад му потребе које је држава требала га он буде изложио „иарод ће бежати од њега ко ђаво од крста у свом рођеном интересу.“ Ако он о
да подмири, а прирези се поглавито употребљавају на плате
VI'V 14 I.' V » I V Д ‘ Ч/ Ш Ј VI • * »ии VII V ј вако аерко изложи н социјалисти-, персонала, којим такође држава чке принципе као демократске, при- располаже. Ни зајмови ни признајем, да бисмо се и ми тог мора рези се не уиотребљавају на ли бојати, кад народ већ не би био најпрече народне потребе : на тачно обавештен о нашим принци на пошумљавање гопима. Овзко, пак, његовз „социјо- * ’ ■> лошка“ разматрања могу послужити на сузбијање поплава, на
на увеселеније публике. Сугра дан, кад буду изашле ми ћемо се на њкх и осврнути.
ОпШтинска
отклањање градобитине, на про свету, на иомагање радника и т.д. Заразне болести бесне на све сгране, масе народне пропадају и умиру, а окрузи не организују лекарску службу, јер среска и окррна Самоуправа се с * а с рад ства употребљавају * ГЈ Ј г 1 на бирократију. Министарство; финансија, које у крајњој ли-
Као год што држава треба да буде једна велика заједница која ће у подједнакој мери водити рачуни о потребама и благостању свих својих чланова, исто тако и општина, срез и округ треба да буду мање заједнипе које ће водити рачуна о месиим, локалним потребама својих чланова, Има много културних задатака који спадају или бар треба да спадају у делокруг општине, среза и округа, али који о њима данас не воде ни најмање рачуна. Питање народнога здравља, народне просвете, удобнога саобраћаја, регулације река и потока, пошумљавзња голети, о порезима и финансијама, осиротињи итд.,
нији решава окружне буџете, брише из њих све кредите на- ] мењене народном здрављу и народној просвети. Овоме злу се мора стати на пут на тај нг^чин што ће се заг хтевати најшира бпштинска-ј среска и окружна самоуправа. Али ниједна од буржоаских партија није за ту самоуправу. Либерали и напредњаци нису се њоме никад одушевљавали, већ су је напротив увек угушивали. Самосталци се за самоуправу нису никад залагали. Једино су фузионаши некад били за њу. Они су некад тражили најпунију општинску, срескуи окружну самоуправу, укидање окружних на-
сва та питања спадају у надлеж -1 челстава и т.д., али су данас, ност општине, среза и округа. К ад су у могућности да остваре Али општина, срез и округ; те своје негдашње захтеве, нане могу одговорити овим својим ; пустили их потпуно и место са-|
моуправе завели један пун централистички и бирократски систем, без трунке самоуправе. Једино је дакле социјална демократија, као партија широких народних маса, за најпунију са| моуправу, за најпуниЈу владу народа не само у држави него и у општини, срезу и округу.
II
Милитаризам кошта исто тако и остале државе, мале и велике, много и премного. Он и код њих изазива застој у социјалном напредовању и успорава, или у-; право ком демократски развитак земаља. Није дакле ни у тим земљама, у којима има по нешто социјалног законодавства, притисак гвозденог колоса лак. Зајмови за наоружање у великим европским државама износе на десетине милијарди, државни дугови и код њих су поглавито начињени ради наоружања или ради стратегијских железница. То важи нарочито за зајмове последњих година када су биле тако честе кризе у Европи. Ако прегледамо државне дугове европских држава, видеће-1 мо да најбогатија држава, Фракцуска, дугује највише: Она дугује 31 милијарду и 344 мили-ј она. Слободно се може рећи да су три четвртине тога дуга отишле на милитаризам, па да ипак човек буде попустљив према милитаризму. За Француском долази одмах Русија, са 22 ми- ( лијарде и 765 милиона динара дуга. Царистички крвави режим утрошио је сав тај новац на наоружање и неко-1 лико стратегијских железница. Италија дугује 13 милијарди и 535 милиона динара.. Три четвртине од тога отишле су на милитаризам. Гвоздени милитаристички колос, Немачка, задужи-, ла је се, рачунајући ту и сзе савезне државице, са 24 милијарде и 570 милиона динара. То је све, може се рећи, отишло на војску. Аустро-Угарска, којој је главни стуб војска, носи 13милијардии 510 милиона дииара дуга за војску Францз Фердинанда и камариле, за најбољег помагача колонијалног поробљавања Балкана. Урачунајте и оних неколико милијарди балканских дугова коју су, са шест седмина, направљени за наоружање, и доцајте тој суми редовие издатке буџетске на војску свнх држава, добићете једну огромну суму која
Ф Е Љ Т О Н
Л. Андрејев: Одбрана Историја једног дана (Свршетак) Колосов је страшљиво чекао њене речи, — и после првих звукова ис прекиданог гласа разумес је, да ствар тече неповољно, Нек)д је ишчезла она искреност и простота, које су га тако придобијале и биле у су штнни једино оружје Тањино. Заплићући се у непотребним ситница ма и размимоилажењима, вређајући слух вулгарношћу и оштрином из раза, Тања се поче веома приметно правдати и сваљивати кривицу на друге, и што се више трудила, тим је гори утисак остављала. „Боље да сасвим ћути! — љутећи се на Тању помисли Колосов, с муком хватајући сваку неистиниту реч. Ок није гледао поротнике и публику, али је свим телом осећао, да расту непри јатност и неповерење. — Ако нисте криви за убиство, зашто сте признавали да јесхе код иследника и у полицаји? — упита председник. Тања се збуни и после одговори, да су је у полицији тукли. У том одговору осећала се чиста и „брза* лаж. И збиља Тања о том ништа није говорила свом браниоцу. Али
чим је другим, осем туче, могла објаскити сзсј тој важној гссподи свој страх пред чланом кварта, који је тако пресекао псгледом да јој се Бог зна шта причинило! Ззр овзј господин са златним дугмадкма може разумети, да је могуће бојати се и самих сјајних дугмзди? Овог пута не само господин, него ни Колосов ке разумеде Тзњу. Стиснувши љутито зубе он се загњури у пулт, да невиди неповерљиве семехе. А и иследник вас је тукао? настави председник с лаком ирошђом. Кроз задње редове публпке про-, лете подлачки подсмех. Тања је ћутала. А јесте ли осуђнвани за кра ђу новчаника од пијаницг? Примиритељни судија осудио вас је на I два месеца затвора? Тања је ћутала. На што да гово ј ри? Жао ју је само што је наљути ла Андреју Павлсвића, не умејућа да прича како треба. Поче бескрајно испитивање све дока. Пред све више замзгљеким очима Колосова пролззили су уљудни, поверљиви и пристојни власни ци кафанз, дремљива и као нечим за пушена послуга. Једни су утрпавали ју свој говор хиљзду ситнкх поједи1 ности, и њих није било могуће !ућуткати; из других је требало из влачити сваку реч. Појави се сведок | ]— симпатично чисто одевено дете, мршаво и стидљиво. После неколико ] охрабрујућих речи председник га упита, шта су радили Белорука и
остзли, кад су долазили у кућу његове бабе. — Честитам ципеле, — одговори дете, и погледавши председннка искосице, осмехну се. Огмехну се и суд, осмехнуше се поротници, осмехиу се и Тања која је тихо плакала, и сузе јој сицуше на трепавицама. Колосов запази тај благи осмех матере, која је сахранила своје чедо, и помисли: „Рзди самог тог осмеха треба је оправда ти.“ Пролазио је час за часом, а Андреја Павловић се осећао све горе. Пред његовим уморним очима пружали су се сјајни конии; слух је с муком примао звуке; смисао говора за њега се губио, и једанпут је већ изазвао примедбу председникозу због двапут постављеног ј једног истог питзња. Апатија и до сгда обузеше га. Покушавао је да се расгресе, при паузама пушио је до несвестице, попио је чашицу ко њака, али - тренутно узбуђење бивало је замењено потнуним губитиом енергије. „Боже шта, ми је?“ долазила је по кадкад мисао, и не где се осећао страх, а по леђима би пролазнла језз. Померанцев, смео, окретан, упоран, славно је водио ислеђење: откривао је душу сведока.ступао у жучне препирке с председником прокурором и изазвао у публици одобравање. Говори отпочеше тек у једанаест часова увече. Прокурор, осгарији погурен човек, паметна, али мало изразита лица, тихог, мирног и ле-
пог говора, био је страшан и кеу мољив, каосама логика —та логича, од које нема ничег лажљивијег, кад ј њоме мере човечију душу. Задржавајући се на фактима, сгмо на фактима, без громоглгсних фраза и извештачених факата, прокурор је плео петљу за петљом на мрежи, која је омотавала Тању. Бестрасно, епски нацртзвши слику средине, у којој су живели пресгупница, он описа затим сам злочин. Колосову који је нервозно прегураохладним рукама своје забелешке,! чиннло се, да са сваком речи тужиочевом у сзли гаси лампа и постаје мрачније. Осећао је изз. себе притајену Тању; очи јсј се шире при свакој речи, која, као тежак чекић лу па у њену главу. Први пут са свом ужасном јасношћу и придављујућом снагом Колосов разумеде, како не измерно тешка одговоркост лежи на њему. Срце му је замирало, руке се тресле, а ужасни гласје понављао: „ти си убица! ти си убица!...* Колосов се бојао да се не осврне: на јеном ће сусрести Тањине очи и прочитаће у њима молбу за спасе ње и слепу веру у њега. ... Све црњи је велики облак о кривљавања, који се наднео над Тањином главом. С тако исто суровим спокојсгвом прокурор говори о срамној прошлости „Тање Белоруке,“ која је умрљала своје беле руке невином крвљу. Спомиње крађу, до 1 дајући, да, можда, то није прва... У примиреиој сали нема довољно'
тражи око 30 милијарди годишн>е од европских народа. Целокупна сума дугова свих држава, што је статистика могла да забележи, износила ^је до 1912 године 210 милијарди динара. 1850 године та је сума била свега 12 и по милијарди. У ту суму не улази неколико милијарди дуга малих балканских држава. А од тада до 1912 било је толико Хашких конференција за мир и толико ордена је понето за заслуге за одржање мира. Многи ће се запитати: да ли је могуће издржати толике терете и да ли ти државни дугови нису толики да их једна нормална рента народних богастава свих земаља не може отплаћивати? Да се не иде банкротству^ Но о томе у идућем чланку.
вуду Опшгине Града града и шзнол! сенитету. И ако сам учинио констатацију преко Раднич. Новина под пуним мојим подписом за хаос и неуредност који влада у општинеким кланицама ипак до данзс се нико од господе зато кадлежне не нађе, да предузме ствар у евоје руке, и о тачиости се увери, и ред уведе. 1. О неправилној наплати аренде говеђег меса. 2. О неуренности тамошњих представника општинских, о нечистоћи, о читавој трговини која се по кланици води од разних лицз. Још једном би надлежне замолио да те гсре наведене стзари узме озбиљко у прзтрес и да их онако реши кзко правла и хигијена захтева, а не кахо г. Чеда Ковачевић шеф кланице општинске и неколико крупнах газда месара и Акционара кланич. друштва мишљења дају. Јоца П. Траиловић
100 "лученмка
Дз не би ових изборт, позивање на еежбу обаезнича првог позива још би се продужило. Овако, фузионзшима треба још који глас дг би моглидобити већину на изборимаи обуставише позивање. Јављзј/ нам да су резервисти пуштени кућама после аздржане вежбе, али да је у Скопљу задржана 100Фолничара из шумадијске болничке чете који су придодаги на службу Вардарској дивизија и раде у схопљанској војној болница у гоаду. Треба пустити и тнх сто мученика, да не би ушли у календар. А сви ти који су сада пуштени кућама, нека добро поразмисле о томе шго их фузионашк пуштају сад лред изборе, док еусе пре оглушавали о све протесте. Требају им њиии гласови, да бл осгали на власги, и да би моглг опет да их позив ч/у на веж5у.
ваздуха. Колосов се задише. Он затвори очи и као злочинац пред казноа, вади на великој даљинн сунце, зелена пеља, ллаво чисто небо. Како је мирно и спокојно сад у његовој кућк! Деца спавају у својим креветићима. Лепо би било отићи к њима. Клекнути и наслонити главу, тражећи заштите, њиховом чисгом телу. Бежати од овог ужета! бсжати!.. Бежати? Али и она има дете? Само једним криком, дугим, очајним, дивљим, могао би Колосоз изразитн свој осећај. О, кад би имао језик богова! Какав би се громовити, безумни говор разлегао над овом гомилом! Отворила би се сурова срца, плач би се чуо кроз салу, свеће би се погасиле од ужаса, а сами зидовч би уздрхтали од туге и жалосги! Како је тешко бити чоаек, само човех!.. Прокурор доврши свој говор. После минутке паузе, испуњене кашљањем, шмркањем м шумом ногу које су се померале, поче да говори Померанцев. Његов лак, леп говор тече, као поточић. Здрав глас који меко трелери као да растура мрак. Чу се лак смех. — Померанцев је узгред избацио досетку на рачун прокурора. Колосов гледа пуно, лепо лице свог друга, посматра његове заокругљене гестове и уздише! „Лако је теби; не знаш тн јад и не разумеш га!..“ Кад најзад Колосов поче говорити, он не познаде свој ' глас: нотмуо, рапав, непријгтансамом њему. Поротници, који су у почет-